Nove tendencije u našoj književnosti donose i nove prozne i poetske forme tako da je književni klub „Čarls Menson Mlađi“ nedavno raspisao literarni konkurs za najbolju pretnju. Pretnja, kao novi momenat u našem književnom životu, primila se vrlo brzo i ovim literarnim izrazom se u nas bave mnogi talentovani književnici svih generacija, a na radost čitalaca i onih kojima su pretnje upućene. Na literarni konkurs za najbolju pretnju stiglo je 267 pretnji napisanih od strane 179 autora, a žiri u sastavu prof. dr Omlet Kajganić, književni teoretičar, Đura Čvorović, humanista, i Ljuba Kostić, poverenik Dveri za Niš, imao je nezahvalan zadatak da nagradi tri najbolje pretnje.
Treće mesto pripalo je Miodragu Marinkoviću iz Leskovca za pretnju upućenu novinaru „Južnih vesti“:
„Dao bih ti ja metak, govno posrano nepismeno…“
Profesor Kajganić je ispred žirija dao obrazloženje i napravio literarnu analizu ove pretnje:
„Pisac, ili bolje da kažem – pesnik Marinković je napisao svojevrsni haiku. Ova divna pretnja spaja u sebi lepo i praktično. Ovde nema viška književne statike i poruka koju književnik želi da uputi nama i svojoj žrtvi je kratka i jasna. Ovo je, usudiću se reći, jedna harmsovska pretnja, sa blagim uticajem Tonija Soprana, čuvenog književnika iz Nju Džersija.“
Razlog zašto je Marinkovićeva pretnja ipak osvojila tek treće mesto leži u tome što ju je Đura Čvorović, jedan od članova žirija, smatrao nedorečenom.
„Kakav metak, sunce ti poljubim!“, izjavio je NišCafe tabloidu Čvorović. „Ceo šaržer! Ceo šaržer treba isprazniti!“
Drugo mesto na konkursu pripalo je bivšem direktoru niške Toplane Milutinu Iliću za pretnju upućenu glavnom uredniku „Južnih vesti“ Predragu Blagojeviću:
„Da ste takvu stvar objavili u Americi, da li bi ste živi dočekali zoru? Da vi kažete da ja lažem, a ja da vas milujem i mazim, to neće moći.“
Profesor Kajganić je za naš portal detaljnije objasnio strukturu ove divno sročene pretnje:
„Kroz tanani splin reči i osećanja, Ilić otkriva svoj unutrašnji svet prožet humanizmom i empatijom, saosećanjem za bližnjega, koji u katarzi misli, kulminira u drugom delu pretnje gde se on svesno žrtvuje, odbijajući da se sa novinarom Blagojevićem miluje i mazi. Tu dolazi do izražaja jedan homoerotični momenat, nastao pod jasnim uticajem Osakara Vajlda, gde čitaoci mogu da naslute, ali pazite… samo da naslute… da je između njih dvojice možda nekada postojala strasna ljubavna veza, koja je, avaj, završila tragičnim razdvajanjem. Takođe, motiv zore, svitanja, jutra, kao apstraktnog arhetipa, govori nam o tome da je Ilić nekada dočekivao zoru sa predmetom svoje ljubavne žudnje, ali da je ta idila završena i on se pita, opravdano, da li će zora, to divna osunčana zora, prožeta mirisom cveća i cvrkutom ptica, ikada više svanuti, i da li će u toj bolnoj zori ikada ponovo biti njegovog voljenog pored njega. Prosto mi je došlo da zaplačem kada sam pročitao ovu pretnju.“
Prvu nagradu je ubedljivo osvojio proslavljeni niški književnik i odbornički kandidat SPS-a Zoran Ćirić Magični za pretnju u dva dela, upućenu preko posrednika putem SMS-a gradonačelniku Zoranu Perišiću:
„Poruči onom bezosećajnom gadu, punjenoj ptici, samozvanom gradonačelniku da će uskoro biti živ raskomadan javno. Potrudiću se da mu se seme zatre, bez obzira kolikim švalerkama da je napravio kopilad. Ovo slobodno prosledi policiji i novinarima, a Magični drži reč, tako da ovo treba da shvatiš krajnje ozbiljno.“
Profesor Kajganić je ovaj deo pretnje analizirao ne sledeći način:
„Vidite, tu imamo jedan sasvim novi motiv u našoj književnosti a to je komadanje… i to javno. Šta nam pisac tu poručuje? Pa naravno – da je podvojena ličnost. I da se zbog nepravde u svetu raspada na komade, što i drugima želi. Ova pretnja ima taj, kako da ga nazovem, čendlerovsko-vejtsovski momenat, naročito u delu gde se pominju kopilad i švalerke.“
Drugi deo pretnje, takođe poslat SMS-om glasi:
„Treba odmah da se javi Službi i medijima da će Zoran Ćirić javno pred svedocima ubiti gradonačelnika Perišića… Idem do kraja… Samoubistvo neće biti spas za zlotvora Perišića, seme mora da mu bude iskorenjeno, a kada mene uhvate njegova deca će već biti mrtva.“
Predsednik žirija prof. dr Kajganić tvrdi da je ovo umetnički najvredniji deo pretnje i da je čini svojevrsnim književnim performansom.
„Kada pisac Ćirić kaže da ide do kraja, to znači da je njegov literarni izraz beskompromisan, da će se on do kraja boriti za svoju umetnost i da ga u tome neće sprečiti ni nečija deca koja bi da stanu na put njegovog ostvarivanja kao umetnika. To je čist larpurlartizam, književnost u svojoj bazičnoj formi, kao kod francuskih nadrealista na koje se Ćirić ugleda, kao kod Van Goga, koji je, doduše, odsekao uvo sebi, a ne drugima, ali poruka je jasna i spada u sam vrh naše književnosti, rame uz rame sa delima Andrića, Crnjanskog i Selimivoća. Eh, zamislite kakva bi tek naša književnost bila danas da su se ovi velikani bavili pisanjem pretnji a ne nekim tamo romanima i pesmama?“
Još jedan član žirija, Ljuba Kostić iz organizacije za promovisanje tolerancije i istopolnih brakova „Dveri“, izrazio je svoje zadovoljstvo književnim dometima Ćirićeve preteće proze:
„Mene je Ćira prosto oduševio ovom pretnjom. Ja sam do sada mislio da je vrhunac ovog proznog izraza kada moje kolege iz Dveri prete pederima, Hrvatima, sektašima i ostalim izdajnicima srBtva… Ali Ćira je sve ovo podigao na viši nivo. Meni se, kao bogougodnom pravoslavcu, naročito dojmilo to što nije pretio samo rečenoj osobi nego i njegovoj deci. Znate, ono „seme mora da mu bude iskorenjeno“, to je tako u duhu naše svetle srBske tradicije… Imam i poruku za autora: Ćiro, ako ti ikad dosadi druženje sa Miletom Ilićom, dveri niškog odbora Dveri su ti širom otvorene, biće nam drago da te i mi imamo za odborničkog kandidata.“
Član žirija Đura Čvorović je dodao:
„Ja ne znam šta se sad taj Perišić buni? Neka se lepo izvini Ćiri, Ćira će mu oprostiti što mu je pretio i mirna Bosna!“
Nagrada za najbolju pretnju biće dodeljena Ćiriću na svetski dan pretnji, 31. jun a pisac je za NišCafe tabloid dao ekskluzivnu izjavu:
„Pazite, sve što ja napišem je književnost. Evo, jutros sam napisao spisak za kupovinu i već imam ponudu da bude objavljen u formi romana. A mogu da vam kažem i da su moji tiketi za kladionice takođe veoma dobro kotirani kod domaće i strane književne kritike.“
Kako NišCafe tabloid saznaje, sve pretnje pristigle na konkurs, uključujući i nagrađene, biće objavljene u antologiji „Krvi ću ti se napiti!“ čiji će urednik biti naš poznati književni kritičar Ilija Čvorović.
Nove tendencije su stigle, nema mesta za brigu kada je budućnost srpske književnosti u pitanju.