Uticaji i posledice pandemije vidljivi su svuda – korona virus uticao je na zdravstvo, ekonomiju, obrazovanje i poslovni svet, ali i na prostor, urbanizam i arhitekturu. Gradnja nije stala, ali se urbanistički planovi ipak promišljaju na drugačiji način usled iskustva pandemije. Naši gradovi doživljavaju stalne promene, a najviše transformacija pokrenuto je u glavnom gradu.
Kakva je veza arhitekture i pandemije? Da li smo nešto naučili iz ove vanredne situacije?
Da li će nam ove urbanističke promene u budućnosti doneti promene nabolje i na koji način? Na primeru već pokrenutih projekata, ali i prostornih problema koji se javljaju u srpskoj prestonici pozabavili smo se time kako bi naši gradovi mogli izgledati u budućnosti.
Grad koji živi u svojim parkovima i na svojim rekama
Gradski parkovi i reke su zelene oaze koje kao da još nisu dovoljno iskorišćene i čiji potencijal tek treba probuditi. Uređenjem parkova i obala stanovnici grada bi takođe promenili svoje navike i stil života, a slobodno vreme bi više provodili na vazduhu. S obzirom da nam je zbog korone epidemioloških mera svaki odlazak u prirodu postao dragocen po fizičko i psihičko zdravlje, ljudi su naučili da cene ono što im je nadohvat ruke, a to su upravo reke i parkovi koji se nalaze u samom gradu.
Rasterećeniji saobraćaj
Kada pitate stanovnike velikog i veoma naseljenog grada kao što je Beograd koji je najveći problem sa kojim se svakodnevno suočavaju i koji im zadaje najviše glavobolje, većina će odgovoriti – saobraćaj. S obzirom da smo prošli kroz iskustvo ograničenig kretanja i da je bilo rizično boraviti u zatvorenom prostoru sa mnogo ljudi, kao što je slučaj sa gradskim javnim prevozom, građani su se više okrenuli biciklu ili odlasku peške gde god je to moguće.
Osim toga, virus koji izaziva plućna oboljenja u kombinaciji sa zagađenim vazduhom pokazao se kao velika pretnja po naše zdravlje. Novi mostovi i tuneli, više biciklističkih staza, uređenih i udobnih za vožnju, ali i sve veća prisutnost električnih bicikala i trotineta na ulicama naših gradova donela bi rasterećenje u saobraćaju. To bi rezultiralo efikasnije utrošenim vremenom, smanjlo bi nervozu i stres, a što je veoma važno – dovelo bi do smanjenja zagađenja i zdravije životne sredine.
Više bicikala na ulicama
Bicikl ima pozitivan uticaj na zdravlje, ne zagađuje prirodu, njime se lakše kreće kroz saobraćajnu gužvu i poprilično se uštedi novac namenjen za prevoz. Pa opet, bicikl se nedovoljno koristi kao vid transporta i mali procenat građana odlazi biciklom na posao. No, virus korona definitivno jeste promenio svest ljudi, pa je tako primetan porast upotebe bicikala na gradskim ulicama. Da bi se ovaj broj još dodatno povećao potrebno je i biciklistima izaći u susret – urediti i prilagoditi staze, nazubljene ivičnjake pretvoriti u oborene i pristupačne, kao i izgraditi kompletnu biciklističku infrastrukturu.
Održiva gradnja i energetska efikasnost
Arhitekte i inženjeri od samog početka projektovanja bi po uzoru na pozitivne primere iz sveta trebalo da imaju na umu korišćenje obnovljivih izvora energije. Efikasni sistemi grejanja i hlađenja, upotreba ekoloških materijala pri gradnji, pametno projektovanje u smislu oblika, orijentacije, izolacije i sl. kao i racionalna potrošnja vode neke su od osnovnih stavki koje definišu održivu gradnju kakva bi trebalo da bude sve češće zastupljena u našim gradovima u budućnosti. Tokom projektovanja trebalo bi predvideti uređaje koji smanjuju potrošnju vode, omogućavaju ponovno korišćenje te iste vode, iskorišćavanje kišnice itd.
Prednosti održive gradnje su nebrojene: komforno i kvalitetno stanovanje, ušteda na računima za struju, vodu i grejanje, smanjenje emisije štetnih gasova i sveukupno odgovorniji odnos prema životnoj sredini. Uz to, takve zgrade imaju i duži životni vek.
Napuštene zgrade kao mesta kulture i umetnosti
Ono što je već duže vreme trend u svetu, postaje sve rasprostranjenije i kod nas. Napuštene industrijske zgrade postaju mesta na kojima se održavaju izložbe, koncerti, tribine i književne večeri. Umesto da potpuno propadnu i predstavljaju ruglo grada, ovakve zgrade dobijaju noviju i lepšu dimenziju i namenu, a uz to se korisno i racionalno upotrebljava već postojeći prostor umesto da se iznova gradi. Ljubitelji kulture i umetnosti dobijaju interesantna mesta u industrijskom stilu koja mogu posetiti, grad štedi na gradnji i dobija novu ponudu kulturnih sadržaja na svojoj mapi, a umetnici imaju gde da izlažu i održavaju svoje programe.
Nadamo se da će se tendencije uređenja gradova po meri svih građana nastaviti i da će neki novi, inventivni projekti u skladu sa ekologijom i potrebama čoveka ugledati svetlost dana.
