Tokom života obrasci spavanja se menjaju. Zbog toga postoje naučno prihvaćene smernice, koje ukazuju na adekvatnu količinu sna. One su pouzdan parametar koji omogućava dovoljno odmora.
Stručnjaci znaju da se obrasci spavanja menjaju u zavisnosti od faze života. Zbog toga za svaku dob postoji adekvatna količina sna, jer se potrebe vašeg organizma i način života vremenom menjaju.
Zato je veoma važno da spavate u skladu sa svojom starošću. Nedovoljna količina sna ima posledice. Međutim, ni preterano spavanje nije preporučljivo. Proces spavanja je od fundamentalnog značaja za pravilno funkcionisanje organizma, a naročito mozga.
Vreme koje bi svaka osoba trebalo da provede u snu zavisi od brojnih faktora. Da, postoji adekvatna količina sna prema starosti, ali to je samo opšti pokazatelj. U posebnim slučajevima mogu da postoje varijacije, u zavisnosti od individualnih okolnosti i stanja.
Važnost sna
Adekvatna količina sna prema starosti nije egzaktna. Zapravo, veoma je teško iscrpno utvrditi precizne vremenske opsege. Neke mlađe osobe savršeno funkcionišu sa 6 sati spavanja, dok druge moraju da spavaju 9 sati.
Znanje o tome da li dovoljno spavate više se oslanja na znakove koji ukazuju da se niste dovoljno odmorili. Uopšteno, kada neko tokom dana oseća pospanost i razdražljivost, to najverovatnije znači da se nije dovoljno odmorio. Slično tome, kada se neko budi ujutru i ponovo zaspi za nekoliko minuta, to znači da nije bilo dovoljno noćnog sna.
Veoma pouzdan test za određivanje potrebne količine sna je da tokom 15 dana spavate bez ikakvih ograničenja ili ometanja (ovo možete da probate na odmoru). Ukoliko nemate poremećaj sna, a na kraju ovog perioda imate ustaljeno vreme spavanja, sasvim je bezbedno da pretpostavite da dovoljno spavate.
Adekvatna količina sna prema starosti
Međutim, kao što smo već primetili, adekvatna količina sna se razlikuje u zavisnosti od starosti. Američka Nacionalna fondacija za san (NSF) predstavila je listu sa minimalnim i maksimalnim vremenom spavanja za svaku starosnu grupu. Ova lista je zasnovana na najnovijim naučnim istraživanjima.
Na osnovu izveštaja, adekvatno vreme spavanja prema starosti izgleda ovako:
- Novorođenčad (0 – 3meseca) : između 14 i 17 sati
- Bebe (4 – 11 meseci): između 12 i 15 sati
- Mališani (1 – 2 godine): između 11 i 14 sati
- Deca predškolskog uzrasta (3 – 5 godina): između 10 i 13 sati
- Deca školskog uzrasta (6 – 13 godina): između 9 i 11 sati
- Adolescenti (14 – 17 godina): između 8 i 11 sati
- Mlađe osobe ( 18 – 25 godina): između 7 i 9 sati
- Odrasli (26 – 64 godine): između 7 i 9 sati
- Starije ili stare osobe (od 65 godina i više): između 7 i 8 sati
Zašto starost utiče na količinu spavanja?
Bebama je potrebno više sna od odraslih osoba, jer je proces spavanja od presudne važnosti za njihov fizički i psihološki razvoj. Tokom sna dečji organizam proizvodi više hormona rasta. Ovo je od esencijalno za modulaciju razvoja organa i sazrevanja nervnog sistema. Takođe, bebe i deca neprestano uče. San je jedino što im omogućava da organizuju i konsoliduju informacije koje tokom dana primaju. Kako rastu i sazrevaju, potrebno im je manje sna.
Međutim, tokom adolescencije nastupa privremeni disbalans cirkadijalnog ritma, odnosno neke vrste unutrašnjeg biološkog sata. To dovodi do toga da adolescenti odlaze na počinak kasnije noću, pa im je zato teže da se probude rano ujutru. Kako starimo, potrebno nam je manje sna.
Hipoteza o dedi koji loše spava
Studija objavljena u jednom važnom akademskom žurnalu (The Royal Society Publishing) iznosi tvrdnju da bi promena obrazaca spavanja tokom života mogla da bude evolutivna adaptacija (evolutivne adaptacije su karakteristike koje poboljšavaju opstanak). Ova mogućnost je poznata kao hipoteza o dedi koji loše spava.
Prema ovoj hipotezi, jedan od faktora koji je našim precima pomogao da prežive je i činjenica da je postojala osoba koja je noću ostajala budna. Pošto su starije osobe imale manje dnevnih aktivnosti, a stražarenje nije bilo preterano zahtevno, oni su bili zaduženi za obavljanje te funkcije.
U primitivnim zajednicama je primećeno da starije osobe na spavanje odlaze mnogo ranije i ustaju u zoru. Ovo bi moglo da bude nasleđeno ponašanje naših ljudskih predaka, što podržava objašnjenje zbog čega se sa starošću menja potrebna količina sna.
Izvor/pripremio: Sanovnikplus.com
