NišCafe

16. rođendan NišCafe portala

Ko bi rekao da je toliko godina prošlo od tog osunčanog niškog prepodneva u čuvenom, a sada, nažalost nepostojećem svratištu (u nedostatku adekvatnijeg naziva) „Bucino ćoše“ kada se rodio portal koji, eto, ovih dana slavi gotovo pa punoletstvo? Vreme leti, godine prolaze, ljudi se menjaju a sa njima i – gradovi.

Onaj Niš koji smo rešili da prezentujemo na NišCafe-u pre deceniju i kusur postoji sada samo u sećanjima, anegdotama, pričama i – na portalu NišCafe. Ispotstavilo se da je tako naš sajt, koji svakako u vreme nastanka nije imao takve ambicije, vremenom postao hroničar grada na Nišavi i surfujući kroz njega, možete da uočite šta je i kako bilo, čega više nema, kako su neke stvari nastajale, razvijale se (a neke bogami nestajale i gasile se) i nadasve, koliko je duh grada u Nišu živ.

U tome je možda i ključ razumevanja svega, da grad ne čine samo zgrade, ulice, mostovi, beton i asfalt… Već da ga pre svega čine ljudi. Oni stvaraju taj (da iskoristim ovaj izlizani termin) – urbani duh. Neki ga imaju u većim, neki u manjim količinama, a neki ga nemaju uopšte. Postoje u našoj državici gusto naseljena mesta sa načičkanim zgradama i asfaltom i betonom, pa su i dalje palanke i varoši, nisu gradovi. Jer gradski duh je nešto što se neguje, da bi trajalo, a opet, za to su, pogađate, zaduženi ljudi.

Ako krenete virtuelnim ulicama NišCafe-a i tamo ćete sresti grad.

Osnovna ambicija sve ove godine (ako ambicijom može da se nazove) bila je da se na NišCafe-u Niš prikaže što pozitivinije sa svim onim lepim stvarima koje se dešavaju i postoje u njemu. Istorijski spomenici, turističke atrakcije, festivali, klubovi, kafići, kafane… Ali i umetnici, ugostitelji, gradske face, bendovi, bajkeri, slikari, glumci, ulični prodavci, taksisti… I mnogi drugi.

Možda najznačajniji deo sajta NišCafe upravo jeste onaj u kome se predstavljaju poznate Nišlije. A to nije tek puki spisak imena, nego su to neki zaista izuzetni ljudi. Mnogi od njih su i danas tu, sa nama, i čine Niš svojim, drugačiji, pa i boljim mestom za život. Neki su otišli (preko ili ka nebu) ali njihov duh ostao je da živi zajedno sa duhom grada.

NišCafe se vremenom menjao, ne samo zato što se menjao grad čiji urbani puls je pratio, ili zato što su se menjali saradnici i ostali ljudi koji su ga oblikovali, već zato što se i sam medij interneta menjao. U ta davna vremena, na primer, društvene mreže nisu bile ni približno značajne i uticajne kao danas. U današnje vreme, svako može imati medij za sebe, dovoljno je da otvori nalog na tviteru ili fejsbuku.

Niste imali tada privatni foto-album na instagramu kome je moglo da se pristupi sa bilo koje tačke na planeti. Niti, recimo, platforme kao što je Tik-Tok na kojima možete svakodnevno da se blamirate. Sve je to bilo novo, u povoju, nerazvijeno… Da ne govorim kakvi su bili kompjuteri i kolika je bila prosečna brzina internet veze. Pametni telefoni, tableti i gedžeti kakve danas koristimo su bili misao imenica.

Pa opet, uprkos svemu, NišCafe je istrajao, pojavili su se u međuvremenu razni drugi portali, neki su se brzo ugasili, neki su našli sponzore, neki učlanini u stranke, svako je našao svoj način da opstane ili nestane i svako je na svoj način predstavljao grad.

NišCafe i njegov tim dali su svoj doprinos, kakav i koliko, odrediće vreme, ali on je tu, možete ga prelistati kad god hoćete.

Uroš ima često običaj da kaže kako su Fejsbuk i NišCafe skoro pa vršnjaci, s tim što su Zakerberg i drugari znali svoju ideju bolje da iskoriste i efikasnije da je plasiraju. I naplate, naravno. Dosta godina i miliona dolara kasnije, mi smo i dalje tu gde jesmo, jer ovo nije Amerika, a iza nas ne stoje moćni lobiji i golemi kapitalistički interesi, već samo ljubav prema rodnom gradu.

To je ponekad sasvim dovoljno.
Srećan rođendan.

Dejan Stojiljković

PS: Fotografiju koju koristimo do iznemoglosti ustupio nam je Davorin Dinić

Pročitajte i...