ExeNet - Najveći internet provajder u Nišu
ExeNet - Najveći internet provajder u Nišu
Naslovna - Kolumne - Vladimir Đorđević | Stranputice kulturnog turizma Niša
Vladimir Đorđević | Stranputice kulturnog turizma Niša

Vladimir Đorđević | Stranputice kulturnog turizma Niša

vladimir-djordjevic

Doviđenja iz Niša

Jedini relevantan pogled koji zaposleni u receptivnom turizmu mogu imati o svom radu, jeste pogled koji gosti imaju na njihov posao.

Pod poslom ne mislim samo na kvalitet pružene usluge, već na daleko širu sliku destinacije, koju u sadejstvu svojih interesa, motiva i radnji, sklapaju različiti subjekti turističko – ugostiteljske ponude.

Ta slika, nikako nije samo turistička razglednica, to je sveobuhvatna slika one stvarnosti koju sami ne uspevamo videti.

Može se reći da slika nas samih o sebi, tačnije ona slika kakvu bismo voleli da drugi imaju o nama, često stoji u neskladu sa onim kako stvari zaista izgledaju.

Nema vodiča, internet sajta ili publikacije u kojoj nećete naići na podatak da je Niš grad bogat istorijom. Uslediće duga lista značajnih istorijskih događaja, datuma, ljudi koji su rođeni, umrli, ratovali ili na bilo koji drugi način boravili u Nišu i ostavili trag u ispisivanju te bogate istorije. Problem sa navođenjem bitnih istorijskih činjenica o Nišu ne bi postojao, da su one navedene na drugim, prikladnijim mestima, a ne u turističkim vodičima.

Logika putovanja je sve jednostavnija. Turizam, osim informacije, podrazumeva i materijalne dokaze koji potvrđuju činjenice. Putnik sledi informaciju koju dobije na internetu ili u bilo kom specijalizovanom bedekeru, obilazi odabrano mesto i nakon toga svoja iskustva deli sa drugim putnicima putem društenih mreža, foruma, blogova. Ostvarenje obećanog ili neispunjenje očekivanog dovode do određenog vrednovanja destinacije, pozitivnog ili negativnog, a zbir različitih putopisa ove vrste stvara celovitu sliku o mestu, veoma relevantnu među velikom zajednicom putnika i turista. Ima li Niš ikakvu pozitivnu valorizaciju svog bogatog istorijskog nasleđa među putnicima i turistima?

Gotovo fascinantan turistički motiv, takođe i simbol grada uslikan na gradskom grbu, grbu gradskog fudbalskog kluba, jedne gradske opštine, mnogih institucija, je niška tvrđava. Niš je na neki način grad srećnik, jer je jedan od onih gradova koji u svom centru ima dominantnu građevinu te vrste i takvog značaja. Sa druge strane, Niš gotovo da ništa nije uradio na očuvanju integriteta takve turističke vrednosti. Okružena takozvanom cvetnom odnosno Tvrđavskom pijacom, buvljakom, sa neizmernom količinom smeća, limenih tezgi, konjskih zaprega, montažnih objekata razne namene, od prenoćišta i kockarnice do mesara i menjačnica, niška tvrđava je ubogi svedok ljudskog nemara i neznanja, a odsustvo strategije i volje za očuvanjem i investiranjem u ovaj izuzetno važan istorijski spomenik, potencijalnu turističku lokaciju potpuno obezvređuje.

Ovde valja podsetiti da je prostor pored same tvrđave najverovatnije pozicija Konstantinove palate. Čak i kada ne bi bili motivisani naukom već samo ekonomskim interesima, zdravim razumom bi zaključili da je oslobađanje tvrđave od svih nepotrebnih zagušujućih, gore navedenih sadržaja, i otvaranje Beogradske kapije, iluminacija tvrđave i formiranje zelenog prstena oko nje, daleko prikladnije i isplativije rešenje od postojećeg. O Konstantinovoj palati nećemo maštati, ali bi svakako bilo dobro da je ne pominjemo u turističkim vodičima. Takvu štetu već smo napravili isticanjem, najpre Medijane, a u poslednjih nekoliko godina i Konstantina Velikog kao velikih simbola Niša.

Taj toponim i ta ličnost, upravo su potencijalno najisplatljivije nasleđe ovog grada. Njihovo apostrofiranje kao važnih za grad i njegovu istoriju, verovatno su najslabiji marketinški potez koji je jedna turistička destinacija ikada učinila. Možete li dovesti autobus američkih turista i pokazati im materijalne dokaze antičkog Niša, života Cara Konstantina ili Medijanu? Imate li muzej, savremen, dovoljno veliki da je moguće u njemu izložiti i rekonstruisati život naših sugrađana iz davne prošlosti? Kontradiktorno, iako nemamo priliku da na adekvatan način prikažemo istorijsko nasleđe antičkog Niša, upravo taj period je glavni adut u promovisanju grada. Takva promocija, marketinški nedovoljno promišljena, dovodi do devalorizacije ovih turističkih motiva još u fazi njihove neafirmisanosti. Gubitak je ovde daleko veći nego što se čini na prvi pogled.

Jednom dezavuisana, informacija o Medijani, Caru Konstantinu, rimskom nasleđu Naissusa, teško će iznova biti afirmisana među zajednicom putnika i turista.

Vladimir Đorđević, rođen 16.10.1977. Nišlija. Živi i deluje na periferiji.

Ostavi komentar