ExeNet - Najveći internet provajder u Nišu
ExeNet - Najveći internet provajder u Nišu
TRIVALIA

TRIVALIA

Priredio: Dejan Stojiljković

Trivalia je alter-rock bend iz Niša koji je osnovan 1986. godine, njihov zvuk u prvobitnom delu karijere kretao se na liniji dark-gothic rock uz osetan uticaj bendova poput Joy Division, Sisters Of Mercy, Mission, The Cure, Fields Of The Nephilim… Prvu postavu benda činili su Mantis, Mali Bocko i Dida i nju je obeležilo izdavanje demo-bootlega "Telo i duša" (samizdat). Godine 1990. na mesto gitariste dolazi Parsifal i u novoj postavi Trivalia pravi studijske snimke koji će kasnije biti izdati na vinilu, tj. singlu u izdanju SKC-a (tada još u osnivanju) pod nazivom "Dat Rosa Mel Apibus".
Trivalia

Kuriozitet vezan za ovo izdanje jeste da je štampano u zagrebačkom "Jugotonu". Pesma "Ruža i krst" veoma brzo postaje hit (na singlu su se našle još dve pesme: "U sobi" i "Blede ruke volim tako mnogo") tako da bend nastupa kao predgrupa Električnom orgazmu, KUD Idijotima, U škripcu… Godinu dana kasnije, u izdanju "Happy House"-a izlazi njihov prvi album nazvan "Crna voda", album je izdat samo na kaseti. Na njemu se našlo 13 numera (uključujući tu i ponovo snimljene "Ruža i krst" i "U sobi"), i sniman je u studiju Cash septembar-oktobar 1991. a izdanje je promovisano 20. novembra u klubu Pravnog fakulteta (koji tada bio na spratu, na mestu gde je sada čitaonica) prilikom proslave prve godišnjice "Happy House"-a. Svoj prvi spot Trivalia snima za emisiju televizije Beograd "Afirmator 2" koja je tada imala za cilj promovisanje nove domaće rock scene. Početkom 1992. godine u bend dolazi još jedan gitarista, Robert, i Trivalia tada pravi zaokret u zvuku i stilu. "Headhunter", bootleg izdanje objavljeno od strane Knjižarnice DOM Predraga Cvetičanina donelo je sedam novih numera urađenih u electro body stilu, pod velikim uticajem grupa kao što su Front 242. Izdanje je bilo više nego skromno, potpuno u skladu sa velikom krizom u koju je tonula država. Omot kasete je bila obična crno-bela fotokopija A5 formata a same kasete su imale takođe fotkopirane nalepnice sa oznakom DOM 004T i datumom – 19. mart 1992.

Dva meseca kasnije, 21. maja 1992. Trivalia održava svoj prvi samostalni koncert u legendarnom Pabu-M, pored svog materijala sviraju i cover verzije Ramonesa, Kraftwerk i Sisters Of Mercy. Predgrupa na tom koncertu bio im je fenomenalni bend Odsecite bolivijskim patuljanima uši koji je u to vreme važio za najveću nadu niške alter scene. Iste godine pojavljuje se i kaseta "Body collection", verovatno najbolje izdanje benda ali, nažalost, ujedno i poslednje. I to je bila neka vrsta samizdata, kao izdavač je kreditovan label "Black Raider". Otprilike u to vreme Mantis je vodio istoimenu emisiju na novopokrenutoj privatnoj radio-stanici "Belle-amie" a povremeno je izdavao i istoimeni fanzin. Ime labela "pozajmljeno" je iz Tolkinovog "Gospodara prstenova". Na tom albumu su se našle nove verzije pesme "Headhunter", obrada Kraftwerkovog hita "The Model", dva live snimka iz koncerta u Pubu-M a kao najveći hit se izdvojila pesma "Home Of The Happy Child". Prva numera na albumu bila je "Underground" koja je posvećena istoimenom kultnom mestu na Obilićevom vencu koga se Nišlije i danas rado sećaju i koji je uz kafić "Time" (u kome je pevač benda Mantis povremeno pravio tematske muzičke večeri) ostao jedno od legendarnih sastajališta gradske omladine. Bend se nakon toga raspao, Parsifal je napravio grupu Headhunters koji su zatim postali Jaywalkers i donedavno ste ih mogli čuti na cover svirkama širom Srbije. Mantis je pod imenom Trivalia uradio materijal koji nikad nije objavljen i iz koga svakako treba izdovojiti sjajnu numeru "Fisherman".

Značaj benda Trivalia, danas, skoro dvadeset godina kasnije, utoliko je veći jer oni su bili prvi gothic-rock bend u staroj Jugoslaviji (tek kasnije se pojavila zagrebačka grupa Fantazmagorija) i prvi su doneli electro body zvuk na ove prostore. Mnoge njihove numere i danas zvuče moderno i sveže. Ako imamo u vidu da masa mladih niških bendova danas, dakle – na pragu druge decenije dvehiljaditih, i dalje svira nešto u fazonu Smaka i Divljih Jagoda (oni "napredniji" furaju "moderne" stvari poput Iron Maidena i Kerbera) činjenica da je jedan niški bend u muzičkom, scenskom i konceptualnom smislu još početkom devedesetih išao u korak sa aktuelnim dešavanjima na svetskoj alter-sceni govori sama za sebe. Ostaje žal što materijal koji je Trivalia snimila nije dostupan na digitalnom formatu, kako bi se mlađe generacije upoznale sa izuzetnim opusom ovog, u Jugoslovenskim okvirima, veoma značajnog benda.

Ostavi komentar