ExeNet - Najveći internet provajder u Nišu
ExeNet - Najveći internet provajder u Nišu
Naslovna - XXVIII Nišville Jazz Festival 2011 - Stanley Jordan trio na Nišvilu
Stanley Jordan trio na Nišvilu

Stanley Jordan trio na Nišvilu

stanley

Čarobnjak gitare

Trio američkog čarobnjaka na gitari Stanley Jordana nastupuiće kao jedan od headlinera na Nišville jazz festivalu 2011. Na Nišvillu će sa sa svojim triom nastupiti u petak 12. avgusta.

Svojom “klavirskom” tehnikom sviranja gitare (sa obe ruke na vratu gitare) Stanley Jordan je sredinom osamdesetih godina napravio pravu revoluciju na muzičkoj sceni. Takozvanu tapping tehniku koristilu su neki gitaristi i pre njega, ali je on prvi koji je na gitari (koristeći svih desdet prstiju) uspeo da stvori neverovatno kompleksne polifone linije. Jedno od objašnjenja je možda i to što je još sa pet godina počeo da svira klavir, a gitaru tek kasnije – kao jedanaestogodišnjak.

Legenda kaže da su jednog letnjeg prepodneva (a to se dogadjalo u prvoj polovini 80-ih) legendarng Franka Zappu koji se šetao Greenenwich Villageom privukli tonovi uličnog gitarskog dueta koji su dolazili iza ugla. Kada se probio kroz krug ljudi oko svirača umesto dvojice – svirao je samo jedan gitarist, ukljucen u akumulatorsko pojačalo. Priča o geniju s pločnika brzo se širila, i uskoro je Stanley Jordana na njegovom uglu Greenwich Villagea obišao kompletan njujorški muzički krem: Mike Stern, Kevin Eubanks, James Blood Ulmer, a iskusni lovac na talenteArt Blakey, otvoreno mu je priznao je stvoren za nešto veliko.

I to veliko počelo se zaista razvijati velikom brzinom. Stanley Jor¬dan je dobijao pohvale kakve malo ko pamti, ne samo u istoriji rocka i(li) džeza, već muzike uopšte. Poznati kritičar Downbeata Bill Millkowski rekao je da se još od Jimmy Hendrixa (zbog koga se Jordan i zainteresovao za električnu gitaru) nije pojavio gitarista s tako revolucionarnim pristupom instrumentu: “Jordan udara žice prstima i leve i desne ruke na vratu gitare – i na taj način batnoj tehnici Eddieja van Hallena daje sasvim nov uzlet”. Komplimente nisu štedeli ni Nile Rodgers, George Benson, Quincy Jones (…). Njegov nastup, kao uvod pre koncerta Wynotna Marsalisa na New York Kool Jazz festivalu, pratile su ovacije u publici, ali i pomalo nekontrolirani izlivivi oduševljenja kada je reč o kritici. John Wilson iz .New York Timesa« pisao je: “Odsvirao je takav solo-set da je pretio da zaseni Marsalisa i Fergusona prije negoli su se ovi uopšte popeli na pozornicu”.

Već u vreme Jordan je imao završen Princetown univerzitet (kompozicija i muzička produkcija), ali je umesto da bira između velike scene i profesorske katedre, odlučio da svoju umetnost prvo predstavi na ulici. Bruce Lundvall urednik u obnovljenoj etiketi Blue Note nije mnogo čekao da sa Jordanom potpiše višegodišnji ugovor koji je direktno uticao da se ova nekada čuvena (a do tada malo posustala) diskografska kompanija vrati u vrhove lista. Već prvenac Magic Touch (u produkciji Ala di Meole) našla se na prvim mestima lista jazz albuma, savremenih jazz albuma, R&B listi ali i na Bilbordovih Top 50 pop albuma.

Na albumu su se pored originalnih kompoyicija, našli i standardi poput Round Midnight, Freddie Freeloader, ali i obrade kompozicija Beatlesa (Eleanor Rigby je korišćena i kao muzička podloga za mnoge TV emisije), a Jordan se pojavio u u filmu “Blind Date” (kod nas preveden kao “Opasna neznanka” sa Bruce Willisom i Kim Basinger. Usledilo je još nekoliko albuma (Standards Vol, Flying Home, Cornucopia, Stolen Moments, Bolero…) koji su ponovili uspeh prvenca.

Međutim, Stanley Jordan je klasičan primer muzičara čija fantastična tehnika baci u senku nespornu kreativnost kada je reč o improvizociji, ali i to da je on samog sebe više doživljavao kao kompozitora nego muzičara. I njemu samom počelo je da smeta kada je na koncertima i nastupima na najvećim svetskim festivalima u prvim redovima isped bine vladala neopisiva gužva znatiželjne publike koja je izbliza htela da vidi “kako on to radi” – često i na dve gitare, ili na gitari i klivaru istovremeno

Godine prividne izolacije, tokom kojih je radio nesmanjenim žarom, čini se definitivno su prekinute odličnim albumom State of nature iz 2008 godine.

Ostavi komentar