EURO 2012 - Reprezentacije

Rusija – EURO 2012

rusija

„Naša prednost je svakako to što ćemo biti nepredvidivi. Mi znamo koliko možemo, a mislim da neke druge ekipe nisu ni svesne da bi mogli da im pomrsimo račune“. Ovo su reči reprezentativca Rusije Igora Semšova, koji je možda najbolje opisao karakteristike fudbalske reprezentacije najveće države na svetu. Ali, pored toga što se ne zna koliko ‘Zbornaja komanda’ može prijatno da iznenadi, ne zna se ni koliko može da razočara.

Na prošlom Evropskom prvenstvu u Austriji i Švajcarskoj Rusi su bili hit prvenstva, dok na sledeće Svetsko nisu uspeli da se plasiraju – Slovenija je bila bolja u baražu i otišla u Južnu Afriku.

Ruski fudbal svakako je u usponu, što se vidi i u povremenim klupskim izletima i iznenađenjima u Evropi – potcenjeni Rubin je dva puta zaredom uspeo da pobedi Barselonu na Kamp Nou, CSKA je osvojio Kup UEFA 2005, a Zenit isti trofej 2008. i uspeo da u Superkupu pobedi osvajača Lige šampiona, Mančester junajted. Oba kluba su ove sezone stigla do osmine finala u Ligi šampiona. U svim timovima okosnicu su činili domaći igrači, uz kvalitetne strance koje je u početku bilo teško dovoditi zbog manje atraktivnosti lige. Veliki upliv kapitala u ruski fudbal omogućio je i klubovima da se razvijaju i da novcem privuku bolje strance, uz koje su napredovali i domaći fudbaleri, a klubovi su postavljali sve veće ciljeve u Evropi.

Što se reprezentacije tiče, Rusi se od 2006. oslanjaju na holandski recept, počevši sa Gusom Hidinkom. Biografija ovog trenera pokazuje da zna recept za velika takmičenja, naročito sa reprezentacijama koje tek traže afirmaciju na velikim takmičenjima – sa Južnom Korejom je stigao do polufinala Svetskog prvenstva 2002, sa Australijom je ispao u osmini finala zahvaljujući sumnjivom penalu za Italiju. Rusija je želela modernizaciju nacionalnog tima, a rezultate Hidinkovog rada dobila je posle samo dve godine – Hidink je sa „zbornajom“ stigao do polufinala Eura, i to tako što je Holanđanin pobedio svoje sunarodnike u četvrtfinalu sa 3:1 posle dramatičnih produžetaka. U meču za finale su naleteli na superiorne Špance, koji su tada najavljivali dominaciju u svetskom fudbalu.

Zahvaljujući premašenim očekivanjima na ovom turniru, Rusi nisu dovodili u pitanje plasman na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi. Taj pritisak je iskoristila Slovenija i izborila vizu za Afriku u baraž dvomeču.

Saradnja je prekinuta sporazumno, a nasledio ga je sunarodnik Dik Advokat. Zbog ruske klupe Advokat je napustio belgijsku, a trenirao je prethodno Zenit od 2006. do 2009. godine, i osvojio prvenstvo i Kup UEFA.

Svi igrači u timu se dobro poznaju, pošto je skoro kompletan prvi sastav sa prošlog Eura u konkurenciji i za Ukrajinu i Poljsku, a poznaju se i iz klubova i lige – čak sedam igrača je iz Zenita, petorica iz CSKA, trojica iz Lokomotive i dva iz Spartaka. Iz zapadnih klubova dolaze samo Marat Ismailov (Sporting Lisabon) i Pavel Pogrebnjak (Fulam). Ruse raduje i uspon forme špiceva, jer je Aršavin podigao formu povratkom u Zenit iz Arsenala, a Pogrebnjak je januarskim prelaskom u Fulam konačno dobio minutažu, i u devet mečeva postigao šest golova.

Rusija je nasledila titulu prvaka Evrope od Sovjetskog Saveza iz 1960. kada je pobeđena Jugoslavija u finalu. To je bio ujedno i prvi EURO, a posle toga su Sovjeti 1964. i 1972. bili vicešampioni. Samostalna Rusija je prvi put nastupila u Engleskoj 1996. i završila na začelju grupe, ali treba imati u vidu da su joj protivnici bili Nemačka i Češka, koje su se posle sastale i u finalu, i Italija koje je dve godine ranije stigla do finala Svetskog prvenstva. Otad je Rusija propustila samo sledeći EURO u Belgiji i Holandiji.

Apetiti javnosti su slični onim iz 1960. godine, jer je Dik Advokat već izjavio da neće imati previše respekta prema protivnicima. Pre toga, Rusija će morati da prođe grupno takmičenje u kojem će rivali biti šampion Evrope iz 2004. Grčka i još dve slovenske zemlje, Češka i domaćin Poljska.

Pročitajte i...