Rukometaši Srbije u polufinalu

Ono što su srpski rukometaši propustili u duelu sa Nemačkom, nisu protiv Švedske. Izabranici Veselina Vukovića pobedili su selekciju „tri krune“ (24:21) u sjajnoj atmosferi Beogradske „Arene“ i time obezbedili plasman u polufinale Evropskog prvenstva!

Pred poslednje kolo u Grupi naš tim se učvrstio na prvoj poziciji sa sedam bodova, dva više od Nemačke, tako da će poslednji duel sa Makedonijom, barem za nas, biti stvar formalnosti i prilika da sjajni momci nadoknade izubljenu energiju posle iscrpljujućih duela i spremni dočekaju obračune za medalje.

Srpski rukomet se tako na velika vrata konačno vratio na evropsku pozornicu. Posle 16 godina naša reprezentacija se prvi put plasirala među četiri najbolja tima na Starom kontinentu. Na tom putu srušila je „teškaše“ poput Danske i Švedske, polufinaliste prethodnog Svetskog prvenstva, a samo su Nemci uspeli da se „izvuku“ pod naletom Ilića i družine.

Marko Vujin je sa pet golova bio najefikasniji u pobedničkom timu, „probuđeni“ Šešum je dodao četiri, a čitav tim je potvrdio visoku klasu. To se najviše odnosi na fenomenalnog Darka Stanića koji je sa 15 odbrana opet briljirao među stativama. Odbrana je bila najjače oružje, u napadu smo imali više dobrih nego loših perioda, a kada su ovi drugi bili „na snazi“ igrače je iz letargije dizala sjajna publika koja je davala impuls i „Arenu“ pretvorila u vreli kazan u kome su Šveđani često delovali zbunjeno i nesigurno.

Jedini period kada su izabranici legendarnog Štafana Olsona držali naše „u šaci“ bio je početak. Golom Andersona za 6:3 Skandinavci su na trenutak utišali ton na tribinama, ali je isti povišen do maksimuma i na toj skali „zaglavljne“ do kraja posle furiozne serije Srbije 5:0 za samo pet minuta! Sa vođstvom i golovima kao na traci raslo je i samopouzdanje naših rukometaša, a atmosfera među navijačima dosegla je tačku belog usijanja. Vukovićevi borci su prednost stečenu u pomenutom intervalu uspeli da sačuvaju do kraja, a sve što su Šveđani uspevali je da priđu na gol odstojanja u dva navrata. U tim trenucima srpski rukometaši su pokazivali zrelost i veličinu. I kada im nije išlo u fazi napada, a bio je period od deset minuta bez gola, nisu dozvoljavali protivniku da se razigra. Mirno, koncentrisano sa samopouzdanjem do neba, igrali su Ilić, Vujin, Nikčević i ostali, a za trud, borbu, za grb koji nose, nagrađeni su u poslednjih sedam minuta.

SPortal