ExeNet - Najveći internet provajder u Nišu
ExeNet - Najveći internet provajder u Nišu
Naslovna - Zabava - Razvoj prenosnika zvuka – Od “tube” do “bube”
Razvoj prenosnika zvuka – Od “tube” do “bube”

Razvoj prenosnika zvuka – Od “tube” do “bube”

zvucniciJoš od Berlingerovog patentiranja gramofona 1887. godine i nakon prelaska snimanja zvuka sa cilindara na gramofonske ploče, ljubitelji muzike su se trudili da kvalitet zvuka dovedu na najviši mogući nivo. Od tada pa sve do našeg doba, prošlo se kroz niz različitih prenosnika zvuka, gde je svaki naredni bio vrhunac genijalnosti i kvaliteta.

Danas je dovoljno naći željenu melodiju, kliknuti na trouglasto dugmence i voala, eto užitka. Međutim, vratimo se u vreme kada nije bilo tako jednostavno.


Gramofoni

gramofoni

Gramofon, kako već napomenusmo, patentirao je Emili Berlinger i uneo neke novitete u Edisonov fonogram. Za razliku od starog, novi gramofon je za reprodukciju zvuka koristio ploče umesto metalnih valjaka, i bio je spreman za masovnu proizvodnju. Tako je (uslovno rečeno) svaka kuća mogla da priušti ovakav jedan luksuz, stave “singlicu”, “zaverglaju” ručicu da mehanizam pokrene okretanje, spuste iglu na ploču i iz tube (trube, horne) počnu da dopiru zvukovi omiljenih pesama. Vremenom su ručno aktiviranje zamenili električni pokretači, ploče su menjale dimenzije, ali šta je sa zvukom?

Radio aparati

stari-radio-aparat

Početkom XX veka, pučanstvu je predstavljena jeftinija varijanta “koja svira i peva”, radio aparat. Manjih dimenzija, bez opasnosti da gramofonska igla ošteti delikatnu površinu ploče i, što je još bitnije, većim izborom muzike zahvaljujući radio stanici. Zahvaljujući razvoju AM i FM radio talasa, obezbeđujući tzv hi-fi (high fidelity) zvuk, slušaoci mogu preko zvučnika da prate program sa velikih udaljenosti. Radio stanice su u program puštale ili već snimljene melodije (opet, sa gramofonskih ploča) ili uživo izvođenje muzičkih dela. Takođe, zahvaljujući radiju, nastalo je jedno od, danas, veoma popularnih zanimanja – DJ (disk jockey)! Vremenom je u svakom domu radio aparat zauzimao značajno mesto, pružajući ukućanima šansu za opuštanje uz omiljenu muziku.

Zvučnici

zvucnici2

Radio se održao do današnjih dana, ali je kroz vreme pretrpeo brojne izmene i varijacije dimenzija i funkcionalnosti. Ali, iako epohalan, radio nije bio toliko značajan za zvuk koliko jedan njegov bitan deo – zvučnik. Zvučnik je pretvarao magnetne talase u električnu energiju koja se preko membrane zvučnika pretvara u zvuk. Ovo je sistem koji će biti osnova za sve sledeće prenosnike zvuka. Danas, zvučnici su deo svakodnevnice, ima ih u raznim veličinama, prilagođeni su enterijeru (podnostojeći, na policama, u automobilima) i širokoj paleti prohteva modernog potrošačkog društva.

Ostavimo sada radio aparate i ubrzajmo do ’50.ih godina prošlog veka kada na scenu stupaju bas pojačala. Namena im je prevashodno bila da pojačaju zvuk basova, nakon čega su i ostali instrumentalisti videli svoju šansu. Proizvodi Fendera, Maršala i ostalih kompanija brzo su postali neizostavan deo opreme svakog muzičara. Uz dobar instrument i kvalitetno pojačalo, naravno, i talenat, bilo je moguće stvoriti zvuk u kome mogu uživati hiljade ljudi.

Slušalice

slusalice

Ali pređimo konačno na proizvod bez kojeg je danas nezamislivo slušati muziku samo za sebe. Pre tri decenije su proizvođači, gonjeni traumama od roditeljske “utišaj tu buku”, u muzičke uređaje uključili predmet koji je već imao primenu u vojsci – slušalice! Metar kabla, dva minijaturna zvučnika za svako uho i konačno je svako mogao da uživa u omiljenoj muzici bez mešanja spoljnih zvukova. U zavisnosti od cene, mogli ste da birate i kvalitet i izgled. Najjeftinije su bile od tanke, krte plastike koja je preko temena glave spuštala zvučnike do uha, zvučnici su bili zaštićeni slojem tankog sunđera koji se zbog upotrebe cepao i spadao i tako kvario ugođaj. Normalno, za veću svotu moglo se očekivati skroz suprotno. Veći zvučnici koji pokrivaju celo uvo i koji “dihtuju” tako dobro da je upliv spoljašnjih zvukova sveden na minimum.

Bubice

bubiceDizajneri su se utrkivali ko će ponuditi bolji i lepši prizvod, a onda se neko setio da nema potrebe za takve “kabaste” proizvode i osmislio slušalice koje se stavljaju direktno u ušni kanal, tzv “bubice. Jednostavnije, bez šanse za lomljenje, a i zauzimaju manje mesta kada se odlože. Proizvod koji danas dobijamo uz kupovinu mobilnog telefona, ili koji možemo kupiti u bilo kojoj prodavnici tehnike.

Najnoviji izum, verovatno uzrokovan stalnim mršenjem kablova slušalica, predstavljaju bežične slušalice. One se putem bluetooth konekcije povezuju sa uređajem i osim dve sićušne bubice ne treba vam ništa više da biste uživali u omiljenoj muzici.

Ostavi komentar