ExeNet - Najveći internet provajder u Nišu
ExeNet - Najveći internet provajder u Nišu
Naslovna - Nisville Jazz Volunteers @ Nišville 2015
Nisville Jazz Volunteers @ Nišville 2015

Nisville Jazz Volunteers @ Nišville 2015

Volonteri Nišvilla iz sata u sat.

  • Apokalipsa u Nišu


    Za sve džezere i ljubitelje tonova sa bivše Jugoslavije, na platou niške Tvrđave održao se bonus dan Nišville Jazz Festivala. Zbog velikog nevremena koje je usledilo trećeg dana, na odluku organizatora, festival je zvanično zatvoren 18.08.2017. godine.


    Veče je otvorio niški bend Jazz Adicts, a nakon toga je nastupio Very Naiss orkestar sa specijalnim gostom Ivanom Kurtićem. Very Naiss orkestar je osnovan 2015. godine i izvodi kompozicije koje su mešavina tradicionalne romske muzike, fanka, roka, džeza i bluza. Ovaj neobični spoj različitih žanrova je upravo to što čini ovaj orkestar specifičnim. Bend je nastupao na festivalima širom Srbije, a trenutno u planu imaju turneju po Dalekom istoku, konkretno Kini. Bend se sastoji od 8 članova: saksofonista Iva Barčić, klavijaturista i aranžer Saša Barčić, gitarista Lazar Davidović, basista Marjan Manja Marković, bubnjar Zoran Kostić Kosta,perkusije Milan Jovanović Sima i vokali Ninoslav Dumitru i Elvin Eki Pavković.

    Centralni događaj večeri je svakako bio član bivšeg zagrebačkog rok benda Haustor, Darko Rundek. Ovaj pevač, gitarista i kompozitor je nastupio sinoć oko 22 časova sa svojim sastavom Apocalypso Now i time probudio nostalgiju u onima koji su odrasli uz prepoznatljive tonove bivše Jugoslavije. 

    Ovim koncertom je i obeležen dvadeseti rođendan od izlaska  njegovog prvog samostalnog albuma ‘’Apokalipso,’’ koji se vodi kao njegovo najbolje delo i koji je, kako on kaže, sada već doveo do perfekcije. Darko Rundek je diplomirao režiju na Akademiji dramskih umetnosti u rodnom gradu. Muzičku karijeru je započeo sedamdesetih godina kao pevač i gitarista. Radio je kao asistent režije u pozorištu, glumio u predstavama i režirao drame, a 1991. godine se preselio u Pariz gde i dalje živi. Poslednje festivalsko veče je zatvorio, na veliko oduševljenje publike, svojim najvećim hitovima ‘’Šejn’’ i ‘’Makedo’’ i time stavio pečat na ovogodišnju džez sezonu.



    Na kraju festivalske večeri nastupili su, stalnim posetiocima Nišville-a dobro poznati, Dejan Šobot iz Niša kao DJ Loptica i Milan Saitović iz daleke nam Vojvodine kao DJ Master Flow. 



    Master Flow je DJ i producent koji dolazi iz Subotice, pravi muziku koja je fuzija elektronike i džeza i jedan je od retkih DJ-eva u regionu koji pušta elektro swing na ovaj način. Zvanični je muzički saradnik brenda Levi Strauss & Co. u Srbiji od 2008. godine. Dj host je novosadske muzičke večeri JazzySad u kojoj kombinuje jazz-funk, modal, latino i disco trake iz svoje kolekcije i menadžer "Midnight JazzDance" stejdža na Nišville Jazz Festivalu.




    Tekst: Jelena Čolović
    Fotografija: Ana Mitić 

  • Završna konferencija
     U Press Centru 14.08. održana je poslednja konferencija ovogodišnjeg festivala. Konferenciju je otvorio direktor festivala pričom o filmskom konkursu. Na konkurs se prijavio veliki broj filmova, od kojih su oni izabrani  prikazivani na različitim lokacijama u okviru tvrđave.  O rezultatima ovog konkursa više je govorio Aleksandar Jovanović.

    Na konferenciji se govorilo i o umetničkoj kolonizaciji Art to go jazzy, koja okuplja mlade do 36 godina. Od sedamtesetak pristiglih prijava, izabrano je dvadeset umetničkih radova koji su izloženi u tvrdjavi ispred "izgorelih ateljea".

    O Midnight stage-u, koji je ove godine opstao i pored vremenskih neprilika, pričao je Milan Saitovic. Napomenuo je da je Nišville jedini jazz festival koji ima DJ-binu. Midnight jazz dance se održava na Nišville-u već treću godinu, i iz  godine u godinu je broj posetilaca sve veći. 



    Direktor festivala, Ivan Blagojević, nastavio je priču o celokupnom utisku ovogodišnjeg Nišville-a. "Imali smo neverovatan četvrtak, nikada posećeniji, prosto je ovo veliko iznenađenje za nas, jer petak je radni dan i nismo očekivali ovakvu posetu prvog dana, očigledno je program bio kvalitetan. Petak je kulminirao,a najbolja atmosfera je bila poslednje večeri". Do sada je festival posetilo oko 170.000 ali se očekuje povećanje broja u petak.

    Direktor je takodje govorio i o planiranju za proširenje programa na letnju pozornicu, koja ove godine zbog renoviranja nije bila u okviru programa. Govorilo se i o tome da Nišville Jazz festival nije striktno vezan za umetnike koji su iz jazz idioma.
    Direktor se dotakao i teme o povećanju budžeta, jer bi to, kako on smatra dovelo do velikog rasta festivala, a takodje i povećanja prihoda od ulaznica, kako bi se rasteretio i grad, koji je trenutno najveći donator Nišville-u.

    Tekst: Petra Stojanov
    Fotografija: Milja Zdravković 
  • Kraj još jednog Nišville jazz festivala

    Poslednje veče Nišville-a bilo je obeleženo mnogim nastupima na glavnim binama.
    Tibilisi Big Band otvorili su veče. Nakon toga nastupio je Big Band Gverillaz, koji izvode oblike modernog džeza, a poznati su I po svojim obradama Franka Zappa-e. 



    Bend Silent Blast iz Litvanije razmrdao je publiku. Njihova pevačica Kotryna Juodzevičiūtė oduševila je sve prisutne svojim vokalnim sposobnostima.
    Džez legenda Tom Harrell nastupio je sa bendom TRIP, izvodivši različite numere gde se mogla čuti i njegova truba. Ovaj bend nastupio je na NišvilIe Jazz festivalu 2011. godine. Precizno, čisto i mistično, njegova muzika i zarazan ritam su publiku odveli u sasvim drugačiji svet. 


    Publiku je i ovog puta svojim sviranjem i pevanjem oduševila Candy Dulfer sa svojim bendom. Candy je na Nisville-u već četvrti put i ove godine zvanično je postala počasni građanin grada Niša. Svojom energijom razmrdali su sve prisutne. Jednu od svojih numera posvetila je Prince-u "Out Of Time (For P.)". Neke od prepoznatljivih pesama bile su, kako ona kaže, inspirisane balkanskom kulturom - "What U Do (When The Music Hits)" i njen veliki hit "Lilly Was Here" koji je produžila improvizacijama. Nastup je Završila obradom pesme "Pick Up The Pieces" Average White Band-a. 

    Nakon njenog koncerta nastupio je izvođač sa ovih prostora - Rambo Ambadeus. Mešavina jazz-a i funka u kombinaciji sa njegovim satiričnim tekstovima poznavaoci muzike smatraju da zaslužuje titulu nastavljača opšteg koncepta Frank Zappa-e.


    Grupa E play bila je poslednja grupa I zatvorila je ovogodisnji festival. Njihov neobičan ritam i velika strast prema muzici razbudila je publiku I još jednom pokazala ljubav I pozitivne vibracije Nišville Jazz festivala.



    Tekst: Jelena Čolović, Jovana Ljubić i Nikola Doderović
    Fotografija: Natalija Stošić, Miloš Veljković, Matija Gačić
  • Veče blues muzike na Nišville-u, Air stage
    I druge večeri festivala uživali smo na Air stage-u. Prvi koji su nam se predstavili bili su  The Gamblers, autentični blues bend iz Sremske Mitrovice . Ovaj iskusni bend osnovan davne 1984. godine. Svojim dubokim glasovima i sjajnim umećem godinama privlače pažnju gde god se pojave  . Pesmom ''Stranger blues'' zagrejali  su publiku  i uz osmehe na licu bili nagrađeni ovacijama. Poslednju pesmu koju su odsvirali bila je  ''Ticket to ride''. Uz plesanje pored bine ljudi iz publike dobacivali su ''bravo majstori, ne  idete idite, hoćemo još". Već trideset godina u istom sasatvu The Gamblers čine : Marin Balenović ( vokal , gitara ) , Aleksandar  Stanulović ( gitara ) , Željko Bacelo ( bas ) , Goran Nedić ( saksofon ) , Borislav Voljanek ( bubanj ) , Zlatko Sakulski ( bubanj ) i Aleksandar Maksimović ( klavijature ). 

    Bend koji je usledio nakon njih bio je Tobacco blues band. Oni imaju poseban muzički izraz, mešavinu  čikaškog bluesa, zvuka američkog juga i psihodeličnog zvuka San Franciska. Pri kraju nastupa Siniša Blažić ( vokal i usna harmonika) rekao je: ''Želeli bismo da  danas u slavu i čast poznatog Willie Dixona , čuvenog Čikago blues muzičara, odsviramo par njegovih pesama". Uz svog idola Tobacco je svirao pesme Willie - a i završio sa  njegovom pesmom ''All night long''. Tobacco blues band  pored Siniše Blažic trenutno čine i Igor braumović          ( klavijature ), Zoran Stojadinović ( gitara ), Zdenko Simonović ( bas  gitara ), Strahinja Nikić ( gitara )  i Draško Vučić ( bubnjevi ).


    Di luna blues band je treći izašo na scenu. Na samom početku Dragan Marković Mare , osnivac prvog blues benda u Jugoslaviji ( Bluz Kvintet ) , poručio je publici: '' Dragi moji, više puta smo svirali na Nišville festivalu i drago nam je da ćemo svirati i ove godine za Niš". Ove godine na sceni im se pridružila i Nataša Guberinić, najbolji ženski vokal na beogradskoj sceni, koju su kolege predstavile kao veoma dragu, prestroga ali isto toliko i predobra Natašu. Na simpatičan način igrli su po sceni dok ih je publika pratila sinhronizvanim aplauzom  i pucketanjem prstiju. Poslednju pesmu koju su odsviral bila je  "Everybody needs somebody" koja je bila posvećena čoveku bez kojeg ništa ne bi ni bilo.
    ''Drago mi je što smo ostvarili jedno veliko drugarstvo večeras'', poručila je  Nataša pri sliasku sa bine . 

    Poslednji koji su nastupili bili su The sons, najmlađi bend večeri, osnovan 2015. godine. Pored Darka Ignjatovića ( vokal , gitara ), Petra Vukašinovića ( bas ) i Dragana Stoiljkovića ( bubnjevi ), sa njima su nastupala  i dva dodatna člana Omar Abdala ( bas i vokal ) i Šerif Abdala ( bubnjevi i vokal ). Bend kombinuje više muzičkih uticaja, od tradiciolnih oblika bluza sa više modernih stilova poput rock, funk, pop, jazz, grunge i stoner rock. Publika je bila oduševljena ovakvim pristupom muzici i ispratili su ih uz izuzetnu energiju i aplauz. 

    Tekst: Sofija Kovačević
    Fotografija: 
  • Open stage - Povratak dobro poznatih i uspon tek nastalih bendova
    Polednje veče na Open stage-u otvorio je niški džez sastav pod imenom Jazz Addicts. Bend nastaje na inicijativu gitariste, Milana Mutaovića, i trubača, Bojana Petrovića. Zvanično postoji 2 meseca, ali u istom sastavu je zatvorio i prošlogodišnji Nišville.


    Zatim je nastupio kragujevački bend Špajz koji je na sceni već 7 godina. Publika je ubedljivo bila najglasnija za vreme izvođenja hit pesme “Stepenište”. 



    Špajz binu prepušta flamenko sastavu Pata Negra. Gledaoci su imali prilike da uživaju i u plesu Aleksandre Pejić, čiji su pokreti vešto pratili ritam.


    Ove godine po prvi put na Nišville-u nastupili su Uroš Spasojević & Projekat. Započeli su nastup numerom “Senok“. Svi članovi benda dolaze iz Valjeva; Uroš Spasojević na gitari, Branko Popović na bubnjevima, Dušan Janković na klaviru i Nena Jelača kao vokal. 
    Uroš Spasojević najavio je izlazak petog albuma pod nazivom “V“ (five) za sledeću godinu. Svoju muziku radije nazivaju “modernom improvizovanom“ nego klasičnom jazz muzikom. Zadovoljni publikom i raznovrsnošću programa, nadaju se povratku naredne godine.



    Poslednji bend koji je nastupio na Open Stage-u jeste Arnold Layne & Alhemija. Nakon pauze od dve decenije, ponovo su na sceni. Stara publika je tu, ali je njihov zvuk pridobio i neke nove obožavaoce. Nakon izvođenja svog najvećeg hita “Ovo je pesma za nas“, nastup završavaju kompozicijom “Tonic-supersonic“.




    Posle nastupa, Nenad Cvetičanin, vokal i gitarista grupe, dao nam je kratku izjavu o stvaralačkim planovima koje ima za nastavak ove godine:



    “Predivan je osećaj biti na sceni nakon toliko godina, to je nešto što nam se uvuklo u krv i samo čekalo kada će izaći napolje. Nažalost, mi smo imali tu tragediju da nam je Điđa preminuo u međuvremenu, ali nas je na kraju to ponovo spojilo. Planiramo da u sezoni koja je pred nama održimo što više svirki i podsetimo ljude ko smo i gde smo. Do Nove godine očekujem nekoliko novih spotova jer smo već počeli da radimo na pesmama. U junu smo objavili novi singl, u septembru očekujemo još jedan, a kasnije ćemo videti da li ćemo objavljene pesme sastaviti u jednu celinu, u album. Od uvek smo imali problem da sebe svrstamo u određenu vrstu muzike. U periodu od 10-12 godina kada smo konstantno bili aktivni, svakim smo novim izdanjem pravili iskorak. Niko nije mogao da nas smesti u nekakav obrazac.“


    Tekst: Milica Nešić i Anđela Radivojević
    Fotografija: Alekandar Tonev
  • Air stage, završava u svom ritmu!
    Bend "Prljave sestre" iz Niša je svojim nastupom na Air Stage-u otvorio poslednje festivalsko veče, dana 13. avgusta, sa početkom u 19h. 
    Sastav benda formiran je 2014. godine. Izvođači Miloš Pavlović, Petar Milosavljević i Milan Stoijljković su izveli numere sa svog prvog albuma, kao i novije pesme. Trenutno rade na realizaciji drugog studijskog albuma. Oni spajaju ritam i bluz kroz garažnu formu.

    Drugi bend za to veče bili su "Šinobusi". To je novosadski bend osnovan krajem 2001. godine. Oni su uspeli da razigraju publiku uz mešavinu bluz-a, rok-a i pop-a. 
    Sledeći su nastupali izvodjači iz "Slide ride" grupe, koja aktivno nastupa po Nišu i okolini. Aleksandar Branković, Mihajlo Ivanović, Zlatko Ilići Ivan Veljković izveli su nekoliko autorskih kompozicija i obrade poznatih muzičara. Uglavnom je to bluz sa elementima rok i fank muzike.




    Četvrti po redu bili su "Two Bags Bluesman's Band" u čijem se sastavu nalaze Slavko Hilvert, Filip Hilvert , Zoran Stajić, Vladimir Jevremović, Marko Benke.Bend je poznat i u inostanstvu i postoji već više godina. Bend je pre dve godine snimio CD u Nemačkoj.



    Air stage ove godine zatvorila je grupa "Petting Blues Band".Bend su osnovali Milovan Djudjić i Dejan Zec 2008. godine u Novom Sadu, a danas ga sačinjavaju Milovan Đuđić, Dejan Zec, Aljoša Molnar i Nikola Vučetić. Bend je sa autorskim radom počeo 2010. godine, a nastupali su i kao "Tribute  to Jimi Hendrix" i "Tribute to Cream".


    Tekst: Milica Đorđević i Sandra Kovačević
    Fotografija: Ivan Lavrenčić
  • Zatvoren Youth stage

    Sinoćnji program na Youth stage-u je malo ranije nego prethodnih dana, već u 19h kuršumlijski sastav Ruke izašao je na scepočeo nu. Broj posetilaca je bio nešto manji zbog lošeg vremena, ali se ovaj šestočlani bend na to nije obazirao i prisutnoj publici priredio je lepu atmosferu. Na repertoaru su se našle brojne akustične obrade pesama alternativnih autora poput Darka Rundeka i Bjesova jer i sam bend sebe opisuje kao akustični cover sastav.

      U pauzi nakon prvog nastupa  publika je imala priliku da uživa u nastupu jedne od najmlađih učesnica ovogodišnjeg programa, Une Dimitrijević, koja je izvela četiri numere. Šarmantna jedanaestogodišnjakinja  javnosti je poznata kao učesnica serijala ,,Pinkove zvezdice'', ali i po brojnim nagradama koje se samo nižu.


      
    Samo dva dana nakon svog oca, niškoj publici se predstavila i ćerka Maxa Kochetovog.  Šesnaestogodišnja pijanistkinja poreklom iz Kijeva, Katarina Kochetova, večeras je nastupila na youth stage-u, uz pratnju Miloša Čolovića na kontrabasu i Bogdana Đurđevića na bubnjevima. Ovaj harizmatični trio izveo je nekoliko autorskih kompozicija dokazavši da duh tradicionalnog džeza i dalje živi među mladima.



        Kako je veče prolazilo, posetioci su sve manje razmišljali o hladnoći, a sve više uživali u muzici mladih, talentovanih bendova koji su se nizali jedan za drugim. Domaċi bend Bas i stega predstavio im se interesantnom mešavinom muzičkih pravaca. Tokom njihovog nastupa javljali su se elementi daba, fanka, post roka I, naravno, džeza. Ovaj četvoročlani bend sastavljen od bubnjara, basiste, klavijaturistkinje i gitariste izvodio je uglavnom instrumentalnu muziku, dok je svega nekoliko numera sadržalo i vokalni performans, kada je energični gitarista preuzimao i ulogu pevača. Nakon nekoliko pesama za zagrevanje, publika je počela da se razmrdava i plato ispred bine se brzo punio onima koji su imali želju da se prepuste ritmu pesama i zagreju pokretom.


         Tamara Ristić, poznatija pod scenskim imenom Tamara Kezz, jedinstvena je zvezda večerašnjeg programa na Youth stage-u. Ova ekscentrična mlada umetnica probija sve granice regularne muzike u posebnom live looping aranžmanu. Ovo je zasigurno jedan od noviteta na srpskoj muzičkoj sceni, jer Kezz u svom radu spaja izvornu muziku balkanskih naroda  i savremene tehnologije. Kikindska kantautorka, koja svoj stil definiše kao ,,modernizovanu tradiciju’’, napomenula je da je, zbog južnjačkih korena, bila veoma srećna zbog nastupa na Nišville-u.  Uspešnost njenog rada mogla se videti po publici, jer je ,,bina novih nada’’, bila prepuna.


        Nakon Tamarinog avangardnog nastupa na scenu se, zajedno sa Nikičić + Cvetković Quintet-om, vratila malo tradicionalnija forma džeza. Ovaj sastav svirao je isključivo instrumentalnu muziku bebopa, post bopa i modernog džeza sa jakom ritam sekcijom na bubnjevima i kontrabasu uz harmonijsku pomoć klavijature, dok su melodijom dominirali saksofon i gitara. Ovaj bend u svom nazivu nosi prezimena svoja dva muzičara - Denisa Nikičića (gitariste) i Bojana Cvetkovića (pijaniste). Njih dvojica su zajedno sa bubnjarom činili prvobitni trio dok im se ostatak pridružio par meseci kasnije.


       Čast da zatvori ovogodišnji Youth stage pripala je kvintetu Nevene Pejčić. Iako mlad, ovaj sastav je nastupao na brojnim festivalima, koncertima i klubovima. Na čelu sa Nevenom Pejčić, koja u kvintetu ima ulogu vokala, ali i klavijaturistkinje, mladi muzičari izveli su svoje autorske džez kompozicije.



    Ovime je i zvanično uspešno završen program na Youth stage-u.


    Tekst: Jelena Ristić i Maša Nešić 
    Fotografija:  Miloš Veljković
  • Poslednje Nišville radionice na ovogodišnjem festivalu
    Pred finalno veče Nišville jazz festivala, još jednom su u prostorijama Simfonijskog orkestra održane radionice, u kojima dolazi do interakcije između umetnika i publike. 

    Prvi od muzičara koji je izdvojio malo svog vremena da sa mladim nadama besedi o muzici jeste Tibot Nađ. Ovaj poznati novosadski bluz muzičar je takođe i autor knjige "Iscediteljska moć bluza", koja obuhvata celokupam razvoj i istoriju pomenutog žanra. Tibot Nađ je svirao rame uz rame sa nekolicinom mladih muzičara i priuštio je posetiocima uživanje u njegovom glasu.


     Drugu radionicu je održao trio koji nosi naziv Katarina Kotchetova Trio, čiji je nastup odložen za isti dan usled vremenskih nepogoda. Članovi ove formacije su mladi ljudi koji još uvek na studijama unapređuju svoje veštine. I pored svog, ne tako velikog broja godina, svako od članova je mogao da bude od pomoći publici, koja je postavljala mnoga pitanja. Pored velike želje da odgovore na sva postavljena pitanja, pokazali su i želju za pokazivanjem svog umeća, te su prisutne nagradili izvednom nekoliko numera. 


    Treća, ujedno i poslednja radionica ovog dana je odžana od strane članice jednog većeg sastava koji broji čak dvadeset osam izvođača i osam vokala i nosi nosi naziv Tbilisi Big Band. Oni koji su prisustvovali njihovom nastupu mogli su da uživaju u vokalno instrumentalnim delima. Na početku radionice, posetioci su mogli da uživaju u izvođenju dveju pesama od strane članice ovog sastava. Ona je izabrala da izvede publici dve pesme koje pronalaze posebno mesto u njenom srcu, a one nose naziv "New York state of mind" i "Endless love", umetnika Billy Joel-a i Lionel  Richie-a. Nakon ovog performansa, svoj vreme je posvetila onima koji su voljni da unaprede svoje vokalne sposobnosti. Uz klavirsku pratnju, mladi ljudi su mogli da pokažu svoje veštine, ali i da čuju dobronamerne sugestije već uspešnog muzičara. Za vreme pauza između radionica, ali i na samom kraju istih, publika je mogla da uživa u jam session programu, koji su obogatili talenti, ne samo iz Srbije, već i sa drugih prostora.

    Tekst: Petra Naumović
    Fotografija: Miloš Stojanović
  • Konferencije, poslednjeg dana festivala
    Poslednjeg dana Nišville Jazz Festivala u press centru na Tvrđavi održane su konferencije za medije.

    Povodom jučerašnjeg otkazivanja programa svim prisutnima obratio se direktor Nišville Jazz Festivala. „Juče smo bili na granici šta da radimo, misili smo da jedna bina može da izdrži, ali smo u poslednjem času odlučili da otkažemo koncert. Danas je popravljeno ono što je bilo oštećeno, krenuće tehničke probe, biće nekih izmena u programu i biće dosta nastupa večeras, slojevito se obucite, siguran sam da ćete ovo veče dugo pamtiti. Tom Harrell je tu, sviraće večeras, Darko Rundek će doći u petak. Koliko znam vetra neće biti, u narednih par sati će se smiriti. Ja mislim da neko treba da mi da mala ovlačćenja da u tvrđavi napravim izmene, glavna izmena bi bila da odradimo gradjevinski projekat i da napravimo ogroman, čvrst stejdž koji nikakav vetar ne bi uništio, to je moja želja za idući festival. Niko nije oštećen što se karata tiče, one mogu da se refudiraju. Program večeras počinje u 19h“ – rekao je direktor festivala Ivan Blagojević.




    Orkestar Very Naiss trebao je da nastupi na poslednjoj večeri festivala ali je zbog vremenskih nepogoda njihov nastup pomeren za 18. avgust. „Sastav je nastao 2015. godine baš na Nišville-u, tada se premijerno predstavio. Ove godine slavimo treću godišnjicu od postojanja orkestra. Very Naiss ima osam članova. Orkestar trenutno priprema svoj prvi album, a očekuje ih i turneja u Kini u oktobru. U petak 18. avgusta nastupiće sa specijalnim gostom Ivanom Kurtićem. Imao sam čast da sam odrastao uz kralja romske muzike, Šabana Bajramovića. Sasrađivao je sa mojim dedom, ocem, sa celom mojom porodicom. Kada je 1996. godine izdao svoj album, prva pesma je bila posvećena meni. Jako mi je drago zbog toga, kao mali igrao sam se sa njim, od njega sam takođe čuo njegova iskustva, kako on gleda na umetnost. Na našem repertoaru se nalazi dosta njegovih pesama, neke obrađujemo u modernom fazonu, ubacujemo džaz, rege.“ – rekao je  Ivo.

    The Tbilisi Big Band dolazi iz Gruzije, gde su veoma cenjeni i populani. „Prvi put smo ovde, hvala organizatorima što su nas pozvali.“ Bend je osnovan 1997. godine i čine ga najbolji gruzijski džez muzičari. „Osvojili smo brojne nagrade i nastupali na mnogim festivalima, 2006. godine osvojili smo nagradu za najbolji džez bend u Monte Karlu, a 2007. godine nagradu za najbolji vokal. Sarađivali smo sa Roy Ayers-om, Bob Mintzer-om i mnogim drugima.“  Večeras će The Tbilisi Big Band nastupiti na glavnom stejdžu od 20:40h.



    Najposećenija konferencija bila je svakako konferencija Candy Dulfer, koja je bila neverovatno dobro raspoložena i pored lošeg vremena koje ju je sačekalo u Nišu. „Hvala svima što ste došli. Kišni dan na letnjem Nišville-u, ne znam šta se desilo, ali možda donesem lepo vreme večeras. Veoma sam srećna što sam ovde, ovo je moj četvri put u Nišu. Mnogo mi je drago što puno mladih ljudi dolazi, što vole džez. Kada sam prvi put došla iznenadila sam se koliko ustvari mladih ljudi ovde ima. Veoma sam zahvalna Nišville-u. Dobila sam nagradu zbog koje sam bila jako srećna, i danas stoji u mojoj kući. Kada su mi rekli da su pedložili da budem počasna građanka nista rekla sam: „Ne, ne, ja sam samo jedna obična osoba na svetu“, kasnije su mi objasnili da moji fanovi i  sam festival, ljudi koji me slušaju žele to kao znam zahvalnosti. Ljudi su ovde divni, tako zahvalni, mislim da je to divno. Divno je videti vas sve ovde“ – rekla je Candy. Izdala je novi album, pa je najavila da će večeras pored ostalih izvoditi i pesme sa novog albuma. Neizostavne će biti i numere „Lily was here“, „Still I love you“. „Večeras ću svirati sa bendom koji čine mladi, talentovani ljudi, oni su prvi put u Nišu. Imamo takođe i tri pevača sa nama. Na mojim nastupima ćete uglavnom čuti dans muziku, volim dobru energiju.“ – navela je ona. Po završetku konferencije fotografisala se sa svima koji su to želeli i delila autograme. Candy slušamo večeras na glavnoj bini.


    Tekst: Milena Zdravković
    Fotografija: Ana Mitić

  • Marčelo o stripu i Striporami

     Marko Šelić Marčelo nam je, uz kafu, u kafiću  Tvrđave rekao nešto više o tome kako je strip uticao na formiranje njega kao ličnosti baš nakon konferencije. 


    Intervju Vam prenosimo u celosti.


    -Koji je tvoj omiljeni strip junak?

    Marčelo: (osmehujući se) Kakvo pitanje za urednika Dilana Doga! Definitivno jedan od omiljenih junaka i junak koji me veže za detinjstvo, a kontinuirano je bio prisutan svih ovih godina do danas, jeste upravo Dilan Dog. Posao urednika, odnosno autora uvodnih tekstova za svaku epizodu i adaptera prevoda nije posao za koji možeš da se kvalifikuješ na bilo koji drugi način, osim poznavanjem materije kada je Dilan Dog u pitanju i ogromnom ljubavlju koja je protegnuta na više decenija. Upravo to me je dovelo do ovog posla. Moj dragi prijatelj Vlada Tadić, takođe vrlo važna domaća strip glava, radio je ovaj posao u prvoj godini Veselog četvrtka. Na izmaku te godine, odlučio je da napusti posao iz nekih ličnih razloga i ponudio meni da ga nasledim. U tom trenutku, nisam znao šta je veća čast, to što ću biti urednik svog omiljenog strip junaka ili to što ću naslediti Vladu Tadića. I jedno i drugo je bila zastrašujuća odgovornost ali i neverovatna čast i ushićenje.

    -Da li postoji strip koji bi, da možeš, uveo kao lektiru?

    Marčelo: Mnogo njih. Deveta umetnost ima mnoge klasike koji se svojom literarnom vrednošću zaista približavaju književnim klasicima i stoje rame uz rame s njima. Nažalost, kod nas su uvek bili na margini i uvek shvaćeni kao nešto infantilno, neozbiljno i mislim da je i danas to percepcija širih masa kada je strip u pitanju, a to nimalo nije tako u svetu. Ne moramo da idemo mnogo daleko, evropski primeri potvrđuju do koje mere pojedine nacije imaju stripovsku tradiciju. I to je najnormalnija stvar, prosto, glup si u društvu ako ne znaš ništa o stripu. Dok je kod nas sasvim obrnuto, te bi mnoge epizode Dilana mogle da posluže u te svrhe. To odgovorno tvrdim zato što sam u svet čitanja ušao putem stripa, pa je tek onda došla književnost i moje je da verujem da se to može desiti i drugima. -Da li misliš da su devedesete godine prekretnica kada je u pitanju važnost stripa za našu državu?


    Devedesete su, nažalost, bile jedna generalna prekretnica kada je Srbija u pitanju, jedna skretnica ka vakuumu. Znaš, kad imaš jednu zemlju koja je izolovana od svega, pa samim tim i od popularne kulture, onda nastaje bukvalno vakuum, prazno mesto koje iziskuje da, kada se to završi, probaš da se sastaviš s onim što je bilo pre, a nažalost naš mentalitet ne funkcioniše tako. Sve što je bilo pre proglašava trajno gotovim i sve što se danas proba nije tako dobro kao što je bilo nekad. Rokenrol  jednako Bijelo Dugme, a strip jednako samo ono što je bilo tada i ništa više. Mi pokazujemo potpunu kolektivnu nesposobnost da se nadovežemo sami na sebe. Ne dajemo sebi šansu da upoznamo nešto novo i da ga prihvatimo kao jednako legitimno. Zaista, za to je kriv, kako ga ja zovem, “satara efekat“ koji nam se dogodio devedesetih. Posledice su na svim poljima pop kulture, a strip sigurno to dokazuje. Današnja domaća strip produkcija, kada je reč o prevedenim izdanjima, kada je reč čak i o domaćem autorskom stripu, sasvim je na nivou tih vremena koja se nazivaju zlatnim, ako nije još i bolja. Mislim da danas ne postoji ljubitelj stripa koji može finansijski da izdrži količinu izdanja na tržistu koju bi želeo sebi da priušti. Dakle, strip je tu, stripa ima, a opet je javna percepcija takva da je to nešto što maše sa margine, ali ostaje na margini. Postoji strašan disbalans između ponude i prisutnosti stripa u glavi širih masa, ali u tome i jeste izazov za sve nas koji smo na bilo koji način radnici na polju devete umetnosti. Postoji temelj, ali se treba ubiti od rada, a da te u takvim okolnostima ne napusti entuzijazam.

    -Mnogi smatraju da su razvoj tehnologije i svakodnevna upotreba interneta doprineli manjoj popularnosti stripa među mladima. Šta ti misliš o tome?


    Marčelo: Sigurno da jeste, to je situacija na čitavom globusu. Osim što ga treba shvatiti kao umetnost, strip je sasvim sigurno i oblik zabave. Za mene ta dva nisu u sukobu. Ta dva aspekta mogu da postoje čak i kada govorimo o jednom istom delu. Ali što se tiče konkretno aspekta zabave, pojavili su se neki novi oblici koji bolje komuniciraju sa sopstvenim savremenicima; prvenstveno, sa mlađom publikom i bivaju atraktivniji od stripa. Pre svega, mislim na tržište video igara, u mojoj glavi to funkcioniše kao nešto što je najviše potisnulo strip. Animiranje filmova je vrlo vidno uznapredovalo i u tom smislu, konkurentno je stripu. Ne može biti konkurencija kada je reč o nama koji već imamo strip u svom iskustvu. Ali kada pričamo o klincima koji su rođeni u ovom veku, strip se u njihovim glavama pojavljuje kao nešto arhaično.

    -Rekao si da se kod tebe prvo razvila ljubav prema stripu, a tek posle je usledila knjiga. Da li to znači da se tvoje interesovanje za strip stvorilo već u ranom detinjstvu?

    Marčelo: Ja sam onaj koji je maltretirao druge da mu čitaju pre nego što je sam naučio. Svi su jedva čekali da naučim da čitam, morao sam pre početka osnovne škole, kako bi me skinuli s vrata.



    -Koji su bili tvoji omiljeni naslovi kada si bio dečak?


    Marčelo: To su bili Diznijevi junaci. U tom trenutku bio je aktuelan crtać koji se zove “Hi-men i gospodari svemira“, pa je i on bio objavljivan kao strip. Tu je Talični Tom, Asteriks, Alan Ford, a zatim, u mlađim razredima osnovne škole, Dilan Dog. Pročitao sam samo jednog Dilana kao klinac, to je bio “Dilan Dog broj 3“ i u pamćenje mi se urezala naslovna strana gde jedan vukodlak napada Dilana Doga. Prošlo je dosta godina dok se nisam dohvatio Dilana ponovo. I tada sam se zaljubio u tu vrstu jeze koja intrigira. To je bio početak mog čitalačkog razvojnog puta, ali je sve zavisilo i od ponude. Kada si klinac koji je odrastao u Paraćinu, nisi mogao da imaš nešto što nije nabavljeno sa kioska. Ali to je bilo jako lepo, u mom komšiluku nije bilo onih koji ne čitaju stripove. Kao što sam malopre rekao za neke druge zemlje, tako je bilo u toj zemlji u kojoj sam se ja rodio i koja se zvala Jugoslavija. U malom gradu kao što je Paraćin, stvarno si bio glup u društvu ako ne čitaš stripove. Pričale su se legende o starijim dečacima iz komšiluka koji imaju stare brojeve u podrumu ali nikom ne daju da ih vidi.



    -Šta je iz tvoje perspektive Dilan Dog za svet stripa?


    Marčelo: Dilan Dog za svet stripa, o čemu smo malo i pisali u poslednjem izdanju “Majke i očevi“, nije po našem skromnom sudu ono što bi trebalo da bude. On dolazi iz '86-te godine iz zemlje kao što je Italija. To je godina kada se pojavljuju Vočmeni, kada se pojavljuje Maus i neke stvari kultne do dana današnjeg. U tom trenutku, sama Italija na mapi stripa nije mogla da se pozicionira onako kako zaslužuje. Tako da je bolje govoriti o značaju Dilana za italijanski i za naš strip nego na globalnom planu. Ovde i u Italiji, uticaj je ogroman, tu su generacije i generacije strip crtača, strip scenarista i pisaca koji stvaraju pod uticajem rada Ticijana Sklavija i njegovih kolega. Među njima sam i ja, ovde prisutni - moj drugar Deksa, Marko Stojanović i mnogi drugi. Kao da smo se kod Dilana po prvi put upečatljivo susreli sa idejom da čudovište nije vidno čudovište i da nema nikakvu vidnu razliku. To su oni ljudi koji su fin, normalan, pristojan svet, a za šta kasnije shvatiš da se zove mediokritet i da je užasno licemeran. Ta ideja tamo prikazana zaista “čudovištima“ s kojima se Dilan susreće i suočava, danas je prikazana na svet u kome živimo. Ti divni, obični, normalni ljudi su i danas oni koji bi vrlo rado šikanirali, ako ne, i slali na lomaču sve one koji se po nečemu razlikuju. Danas će to biti verska, nacionalna, seksualna ili razlika u boji kože, ali poenta je tu. Tebe, koji nisi kao ja, treba odstraniti, a ja, kao pripadnik većine, propisujem šta je normalno. To smo naučili čitanjem Sklavija, većina je nefer u svojoj tendenciji da drži monopol nad idejom šta je normalno. Znaš onu frazu? “Milion korisnika ne može biti u krivu.“ Naravno da može, milion budala govori budalaštine bez obzira što ih je milion. Nas je to ohrabrilo i usuđujem se reći, ugradilo se u naš moralni kompas. Postali smo ljudi kakvi smo danas jer smo na tome odrastali. Postoji kreativan uticaj na ljude koji se bave kreativnim poslovima i taj vrlo lični uticaj koji nosim u sebi. Ja inače volim kada su stvari nenametljivo edukativne. Sve što i danas čitam doživljavam tako. Mislim da se ljudi mnogo bolje edukuju kada se vidi da autorova namera nije baš nužno da edukuje. On kroz to što radi ispoljava svoje uverenje, a efekat je da se neko zamisli.




    -Pisao si kao strip esejista, da li ti je nekad palo na pamet da napišeš svoj sopstveni strip?


    Marčelo: Strip esejizam je s vremenom postala prekrupna reč za mene. To nije nešto čime stižem da se bavim koliko bih hteo, pa sam se ograničio na pisanje o Dilanu za edicije Dilana koje izlaze u okviru Veselog četvrtka i na izdavanje zadataka drugim autorima i analitičarima koji rade za nas. Recimo, za biblioteku “Dilan Dog“ kao kolekcionarsku ediciju, ja kao urednik, zovem ljude kako bismo se dogovorili ko će o kome pisati. A što se tiče mog sopstvenog stripa, naravno da jeste, padalo mi je na pamet i vrlo bih se radovao tome. Trenutno, u mom rasporedu časova, s obzirom na prozu i s obzirom na muziku, ne postoji prostor za tako nešto. Tome se mora prići jednako ozbiljno, ali recimo da sam u više navrata sa Ivicom Stevanović, ilustratorom koji je rodom iz Niša, razgovarao o različitim idejama šta bismo to mogli da uradimo. Prilično sam siguran da će se to u jednom momentu, kada se budem usudio, i desiti.

    Tekst: Milica Nešić
    Fotografija: Miloš Veljković
  • Vanredno stanje na Nišville festivalu
    Željno iščekivano treće veče Nišville festivala na kome je trebalo da nastupe velike zvezde džeza, poput Tom Harrell Trip-a, Festen-a i Darka Rundeka je, nažalost, otkazano zbog nevremena. Jak vetar je srušio jednu od bina na main stage-u i pretio da sruši i drugu, ugrožavajući bezbednost svih prisutnih. Neki od prisutnih su sklonište našli u prostoriji press centra, dok su volonteri ostali da pomognu oko spuštanja krovova sa štandova, prenošenja opreme i hrane. Srušila su se takođe i Nišville slova koja se nalaze neposredno pored ulaza na Main stage, iako su se naši volonteri trudili da ih zadrže na mestu. 


    Direktor Nišville-a, Ivan Blagojević, je rekao da je repertoar za subotu otkazan iz bezbednosnih razloga da ne bi ugrozili živote muzičara i publike. Bine su oštećene i ljudi rade na tome da ih osposobe za nedelju. Muzičari koji nisu svirali u subotu biće prebačeni na nedeljni repertoar koji počinje od 19:00, a to su Tom Harell Trip, Big Band Gwerillaz i Visions Of A Nomad, dok će Darko Rundek dobiti poseban celovečernji koncert 18. avgusta na platou Tvrđave. Festen na žalost neće moći da svira u nedelju jer putuje. Svi koji nisu u mogućnosti da prisustvuju nedeljnom koncertu i 18. avgusta moći će da refundiraju karte 13. avgusta u Hamamu od 13 do 19 časova. A svi koji imaju karte ili akreditacije, a žele da prisustvuju na koncert Darka Rundeka, moći će da ih iskoriste tad. U nedelju nas uz već pomenute muzičare na Earth & Sky Stage-u očekuju E-Play, Tbilisi Big Band, Silent Blast, Rambo Amadeus, Candy Dulfer i Very Naiss ft. Ivan Kurtić

    Tekst: Jovana Simić, Nikola Doderović 

    Fotografija: Ana Mitić
  • Radionica 12.8.
    Nemački bend Die Verwandlung imao je dosta toga da nauči mlade muzičare koji su danas od 12h pažljivo slušali njihovo izlaganje u sali Simfonijskog orkestra. Nažalost nastupili su u okrnjenom sastavu, bez svog basisiste koji se povredio, te će večeras morati da na glavnoj bini nastupe sa srpskim basistom koji će im priskočiti u pomoć.

    Bez obzira na ovaj nedostatak, bend i njihov frontmen Frederik Köster odsvirali su 3 divne džez kompozicije kroz koje su provlačili stil sviranja koji se koristi mahom u klasičnoj muzici. Međutim najveći naglasak bio je na glavnoj karakteristici džeza - improvizaciji, koja je i razlog zbog koga se bend zove Die Verwandlung odnosno Preobraženje jer smatraju da svaki nastup mora biti jedinstven, uvek vezan za trenutak i raspoloženje i okruženje u kome se nalaze.




    Trinaestogodišnji i četrnaestogodišnji učenici iz Monsegura u Francuskoj deo su programa za popularizaciju džeza i oživljenje svog rodnog grada. Naime, njihov grad svake godine napušta sve više mladih ljudi zbog malih šansi za razvoj i zaposlenje. U cilju sprečavanja ovog procesa, profesori muzike u osnovnim i srednjim školama pokrenuli su program kroz koji mladi ljudi iz čitavog sveta mogu da dođu u njihove prostorije i uče da sviraju džez muziku. Šestoro polaznika ovog programa predstavilo se sa jednim od svojih profesora na današnjim radionicama, govorili su o svom iskustvu u učenju džeza i programu kroz koji su prošli kako bi se našli ovde.


    Najposećenija radionica današnjeg dana je bila ona koju je održao Darko Rundek sa svojim bendom. Simfonijski je bio popunjen do poslednjeg mesta, tako da su ljudi koji su kasnili bili prinuđeni da isprate sve stojeći. Oni su održali kratku, ali efektivnu radionicu gde su pokazali svoj muzički talenat koji poseduju. Okupljeni su ih ispratili gromoglasnim aplauzom koji je trajao nekoliko minuta, željno iščekujući večerašnji koncert.

    Današnji program radionica zatvorio je francuski četvoročlani sastav Festen. Ovaj bend predstavio je svoj pristup džezu kroz okvire rok muzike uz koju su odrastali. Njihova muzika je oslobođena struktura i normi i ima za cilj da razbije američku tradiciju sviranja džeza i da uvede što više slobode tokom izvedbi. Inspiraciju za tako nešto oni vuku upravo iz rok muzike, te su se i danas predstavili svojim obradama ne džez klasika, već klasika rok i pop kulture, numerama svetski poznatih bendova poput Nirvane, ali i sopstvenim numerama na čiju su temu improvizovali.


    Tekst: Maša Nešić, Miloš Uskoković

  • Drugo veče Nisville-a uz reggae i funk



        Drugi dan festivala, otvorio srpsko-ukrajinski sastav Max Kochetov Quartet. Ovaj kvartet, koji se posebno ističe po svojoj autorskoj muzici, osnovan je od strane ukrajinskog muzičara Maxa Kochetovog, koji već dugi niz godina živi i radi u Beogradu. Nastup je započet u živom ritmu njihovog autorskog stila, na čelu sa Kochetovim na saksofonu. Pratili su ga vrsni Sava Miletić na klaviru,  Predrag Milutinović na bubnjevima i Milan Pavković na kontrabasu. Dok se publika polako prikupljala, nastup su završili baladama na klaviru i saksofonu.





        U pauzi nakon prvog nastup dodeljena  je nagrada za najbolju pozorišnu predstavu Nišville jazz teatra, koja je pripala predstavi Gernika, za najbolje iskorišćenu džez muziku na pozorišnoj sceni. Theatre En Vol sa Sardinije zahvalio se niškoj publici i organizatorima festivala.





       Druga gošća večeri bila je predstavnica bugarske džez scene, Kamelia Todorova, u pratnji članova klavirskog trija Jivka Petrova. Kamelia je bugarskim, ali i svetskim ljubiteljima džeza širom planete poznata po nastupima sa poznatim imenima ovog pravca. Takođe je prva bugarska solo pevačica koja je potpisala ugovor sa zapadnom izdavačkom kućom – Virgin Records Germany. Poznata je i na bugarskoj filmskoj sceni. Niškoj publici je poručila da je ljubav jedan od najčešćih motiva o kojima peva, da je ljubav stvar koja može usrećiti ili rastužiti, ali da u ljubavi ne treba čekati, o čemu je ispričala u autorskoj pesmi. Usledila je famozna numera iz 1960-ih, u potpuno drugačijem soul stilu, ako i još par hitova sa početka prošlog veka. Njena najpoznatija numera , Whispered dreams ( Прошепнати мечти), na bugarskom jeziku, posebno je oduševila posetioce Nišville-a.


      Večerašnji program već se zahuktavao kada je pred publiku izašao Al Foster. ,,Sve što sam želeo od bubnjara-Al je bio'', rekao je legendarni Majls Dejvis 1970-ih, kada je američki bubnjar tek započinjao karijeru. Ovaj virtuoz  je, kao omiljeni bubnjar Majlsa Dejvisa, opravdao je sva očekivanja niške publike. U postavi koju su činili i alt saksofonista Mike DiRubbo, trubač Freddie Hendrix, pijanista Adam Birnbaum i kontrabasista Doug Weiss odali su počast jednom od najuticajnijih džez predstavnika – Čarliju Parkeru.  




       Da je svaki od prestavnika drugog dana programa – zvezda za sebe, dokazala je i dugo iščekivana Nik West. Ekscentrična basistkinja, za koju je Dave Stewart rekao da je ,,Ženski Lennz Kravitz'', podigla je veći deo publike svojim funk ritmovima. Iako jako mlada, Nik je već poznata po svojim jedinstvenim nastupima i harizmatičnoj ličnosti, a svoj prvi nastup u Srbiji ovekovečila ja odličnom atmosferom. Nizale su se numere poput ,,My relationship'', ,,Bottom of the bottle'' i ,,Forbidden Fruit'', kao i obrada hita AC/DC-a, Back in Black, a Nik je publici na Tvrđavi poručila da veruju u svoje snove i nikad ne odustaju.



        Na krcatom festivalskom prostoru utihnuli su funk zvuci muzike Nik West, a na scenu je, praćen reggae tonovima, izašao Alpha Blondy, američki pevač poreklom iz Obale Slonovače. Gotovo da publika nije mirovala, hitovima  ,,afričkog Bob Marlija''  je retko ko odoleo. U kombinaciji boja, ritmova i plesova, Alpha Blondy, uprkos veselom taktu, iznosi ozbiljne svetske probleme, kao što su siromaštvo i glad, ali i jasno naglašava svoje političke stavove po pitanju ljudskih sloboda, aparthejda i fašizma, i to na nekoliko jezika – engleskom, francuskom i nekoliko afričkih jezika. Publika je imala jedinstvenu priliku da uživa u najvećim hitovima ovog rege velikana – Brigadier SabariSebe Allah'Ye, kao i u obradi Pink Floyd-ove legendarne pesme iz 1975- Wish you were here.


       Za kraj programa ostavljen je beogradski rege sastav Del Arno band, koji je već nekoliko puta gostovao na niškoj sceni. Brojnost publike nije se smanjivala. Jovanu Matiću su, u izvođenju hitova pomagali posetioci iz svih delova sveta. Kasno u noć je, završetkom nastupa Del Arno band-a, uspešno zatvoren drugi festivalski dan. 


       





    Tekst: Jelena Ristić

    Fotografije: Natalija Stošić, Aleksandar Tonev 

  • Buduće zvezde na Youth stage-u
    Puno mladih talenata nastupilo na Youth stage-u i druge festivalske večeri! Sinoć su jos jednom posetioci ovog stage-a imali prilike da čuju brojne mlade talentovane ljude, buduće zvezde džez scene.



    Najveseliju atmosferu napravio je šestočlani bend The Irish Clovers. Zvuci bendža, violine i frule brzo su privukli veliki broj posetilaca, te se čitav plato ispred bine napunio. Mlade Nišlije su dinamičnim irskim ritmovima pozivale publiku na pokret. Najveći broj ljudi je taj poziv prihvatilo tokom pesama "Star of the country down" i "Lady of new tomorrow" domaćih muzičkih grupa Orthodox Celts i Irish Stew of Sindidun. Malo nežnija melodija poznatog hita "Hallelujah" navela je posetioce da izvade svoje telefone, uključe lampice i time naprave 'zvezdano nebo' u tvrdjavi.

    Veliki broj posetilaca ispratio je i nastup škole pevanja By Heart u kome je učestvovalo njenih 16 polaznika uz pratnju klavira i gitare, koju je svirao osnivač ove škole Oliver Katić. Polaznici su pevali poznate džez klasike i obrade popularnih rok i pop pesama. Tako da su se na repertoaru rame uz rame našle pesme "Fly me to the moon" Frank Sinatre i "All about that bass" pop pevačice Meghan Trainor.



    Pored ovih niških izvođača sinoć su Nišlije zabavljala i dva gostujuća benda koja su izvodila čisto instrumentalne numere - Free Foursiz Beograda i Monsegur Jazz Band iz Francuske. Članovi Free fourskvarteta nastupaju zajedno već godinu dana, a uz pomoć instrumenata: kontrabas, električna gitata, klavijature i bubanj sviraju funk jazz fusion muziku. Monsegur Jazz Band čini šest učenika srednje škole iz Monsegura u Francuskoj, koji su se specijalno okupili u sekstet kako bi nastupili na Nišville Jazz Festivalu.


    tekst: Maša Nešić
    fotografija: Milja Zdravković


  • Kristina stage uz zvuke klavira projektovao filmove
    Sinoć, na Kristina stage-u , posetioci su mogli da prisustvuju nemim filmovima uz pratnju klavira. Prvi pijanista bio je Francuz Leonel Terrancle, koji je prvi put u Nišu. On je ovde na razmeni. Naime u pitanju je projekat između organizacije Nišville i koledža u gradu Monsegner u Francuskoj.

    Pre ovog festivala, niški džez pijanista, Vladimir Jelenković, bio je gostujući predavač  na već spomenutom koledžu. Nakon Leonela, on je bio sledeći  za klavirom. Pored njih dvojice, pijanisti su bili i Zorana Lazarević i Bojan Cvetković. Oni su svojom muzikom dočarali pkrete Čarlija Čaplina. Pozivamo vas da sutra od 20h budete deo još jednog klavirskog koncerta uz neme filmove. 

    Tekst: Andjela Radivojević

  • Welcome stage dočekao publiku Nišville-a
    Drugo veče Nišville jazz festivala je otpočelo na Welcome stage-u, u centru grada Niša. Prva formacija koja je nastupila nosi naziv Strangers from South. Ovaj bend je oformljen u Bujanovcu i etnički je veoma raznovrstan. U sastav ulaze tri ženska vokala koja su publiku zainteresovala izvedbom džez obrada domaće, ali i strane muzike. Jedna od članica benda je istakla da ovakve multietničke formacije prkose svim stereotipa o neslaganju ljudi različitih nacionalnosti. Takođe je i dodala kako Nišville, zajedno sa svim svojim organizatorima i grupom volontera predstavlja jedan veoma edukativni i kulturni događaj. 


    Drugi po redu nastupili su članovi benda Nikičić + Cvetković Quintet. Bez obzira na činjenicu da ovaj sastav benda nije stalan, mladići su se potrudili da, udruženim snagama, prenesu pozitivnu energiju na veoma zanimljiv način, karakterističan za mlade muzičare. Izvedbom instrumentalnih kompozicija su privukli pažnju mnogih prolaznika i na najlepši način nastavili tradiciju Nišville-a.


    Tekst: Petra Naumović
    Fotografija: Ana Mitić
  • Open Stage: Nostalgija i Švajcarski jazz
    Drugog dana Nišivill-a na Open Stage-u mogli smo da vidimo veoma talentovane bendove kao što su Creativo string Quartet, Srđan Japan i Richard III, Muhi Tahiri & Friends i Bullet For A Badman.


    Prvi bend, Creativo string Quartet nas je pogodio nostalgičnim udarcem sa malo drugačijim i interesantnijim pristupom na pesme klasičnih rok sastava kao što su AC/DC, Kiss, Queen, Metallica i Pink Floyd. Završili su svoj nastup obradom pesme "Kashmir" Led Zeppelin-a. A mališani su bili tu da stvore još lepšu atmosferu svojim divnim plesanjem.


    Sledeći bend je bio Srđan Japan i Richard III. Imaju 10 objavljenih studijskih albuma i obožavaju improvizacije. Njima je pesma kao ram za sliku koju mogu da promene kad god požele. Kasnije nam se predstavio bend Muhi Tahiri & Friends iz Švajcarske koji su prethodno svirali na River Stage-u.. Fenomenalna kombinaca saksofona i akustične gitare sa pratnjom basa i bubnjeva, publiku su razigrali i zagolicali svojim fantastičnim ritmom. 


    Poslednji bend na repertoaru su bili Bullet For A Badman iz Beograda. Njihova muzika je inspirisana jazz-om i funk-om, ali je instrumentalna. Snažna gitara i melodičan saksofon su nam pokazali kako ta kombinacija stvara vrhunski ton. 




    Tekst: Nikola Doderović
    Fotografija: Ivan Lavrenčić
  • Umetnička kolonizacija na Nišville-u

    Ove godine, održava se druga umetnička kolonizacija niške Tvrđave u periodu od 10. do 13. avgusta.
    Nišville fondacija i Udruženje umetnika ARTEF dali su priliku mladim umetnicima do 36 godina da konkurišu i predstave svoje radove na temu - jazz kao sloboda izražavanja. Cilj projekta je poboljšanje uslova za napredovanje mladih umetnika, kao i podizanje svesti o važnosti umetnosti, kulture i slobodnog izražavanja.



    Nešto više o tome rekla nam je Nevena Stefanović, likovna umetnica:

    Šta želite da postignete ovim projektom?

    - Želja nam je da skrenemo pažnju na mlade umetnike, a Nišville Jazz Festival i fondacija Nišville-a su nas u tome podržali i prepoznali našu ideju. Problem mladih umetnika danas jeste nedostatak prostora za njihovu afirmaciju. Cilj ovog projekta je da mladima pružimo priliku da se međusobno povežu i poboljšamo im uslove i materijale za rad. Umetnici su smešteni u studentskom domu, dolaze u ranim jutarnjim satima i stvaraju tokom celog dana. Svako od nas ima svoju dinamiku, a uveče pravimo večernje postavke.  Od velike nam je važnosti izlazak umetnosti van ateljea i galerijskog prostora, a pored toga skrećemo pažnju na izgorele ateljee koji stoje kao ruglo i ružan podsetnik na stav ljudi prema kulturi i umetnosti uopšte. Atelje profesora Perice Tomkova je uništen 2003. godine i nakon više od decenije niko nije ništa promenio povodom toga.


    Po čemu se izdvaja vaš projekat?
    - Naš projekat se izdvaja po tome što se na umetničke kolonije najčešće ide po preporuci ili po pozivu, a mi organizujemo konkurs gde umetnici mogu da apliciraju. U komisiji je bio profesor Perica Tomkov, kao i sam direktor festivala, Ivan Blagojević, a ove godine smo dobili podršku i gospođe Radmile Kosić. Učestvuju mladi slikari, studenti, ali i profesionalci; imamo ljude sa diplomskim, master studijama, kao i doktorante i posebno smo ponosni na ovogodišnje interesovanje za konkurs. Ljudi ovde imaju mogućnost da komuniciraju sa umetnicima i dobiju uvid u proces nastajanja umetničkog dela.
    Iako je ovo Udruženje umetnika ARTEF, odgovorno lice sam ja, Nevena Stefanović i moja koleginica Jelena Živković, grafički dizajner. Na bilo koji način želimo da podignemo vidljivost naše zone, ali nažalost, iako smo imale
    ambicioznije projekte, nedostatak sredstava nas je prinudio da pravimo štapom i kanapom. Sigurni smo da će se prostor Art zone vizuelno razviti u mnogo većem obimu - ovde će se održavati performansi, a trenutno razmatramo akcije koje ćemo realizovati u toku narednih dana i nadamo se da ćete biti tu da nas ispratite.



    Kolika je ovogodišnja zainteresovanost za konkurs i šta je potrebno?

     - Ove godine smo pozvali umetnike koji stvaraju u području slike, crteža i skulpture. Poseban poziv poslali smo umetnicima koji stvaraju multimediju, i za to je konkretno bilo potrebno da nam pošalju svoju ideju, a na nama je bilo da im odgovorimo da li je moguća njena realizacija. Ove godine su se pretežno prijavili slikari. Za konkurs je bilo potrebno poslati 3 rada kojima će se umetnici predstaviti, kao i kratku biografiju. Komisija je birala ljude različitog senzibiliteta, vizuelnog izraza, ljude koji stvaraju u različitoj formi, strukturi i sa različitim pristupom. Ime “Art to go jazzy“ sugeriše na puno svetlosti i poigravanje sa bojom. I samo ime jazz označava igru i slobodu u svakom smislu,  a faktor koji će svakako uticati na energiju i stvaralaštvo umetnika je sam ambijent, tvrđava i festival.

    Šta je prvenstveno potrebno za poboljšanje projekta?

    - U ovom trenutku, to su neke tehničke sitnice. Mi bismo volele da nas u narednoj godini sačeka gradski prostor gde bi umetnici imali mogućnost da organizuju atelje. Bilo bi idealno da imamo jednu galeriju koja bi bila usredsređena na stvaralaštvo mladih ljudi. U Nišu postoji srednja umetnička škola, kao i fakultet i tim ljudima je potrebna podrška i podstrek, prirodna je ljudska potreba za stvaranjem. 2013. godine sam na fakultetu radila analizu i diplomiralo je 116 likovnih umetnika, a samo je 10% radilo u struci. To su poražavajući podaci i očigledna sistemska greška. Ovde smo umetnicima dali priliku da dođu do potencijalnih klijenata i poštovaoca njihovog stvaralaštva. Ono što me je prošle godine ohrabrilo da se vratim i ove je zainteresovanost ljudi, prilazili su nam posetioci svih starosnih doba koji su nam bili zahvalni. Da li vidite ovaj objekat? Ovo je bilo prvo sedište srednje umetničke škole u Saveznoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Pre toga su se naši slikari školovali u minhenskoj školi, a među njima bila je i Nadežda Petrović koja je osnovala prvu umetničku koloniju na Balkanu. Iskoristiću priliku da vam kažem da će prošlogodišnji učesnik kolonije večeras,  pokloniti rad nastao na prošlogodišnjoj koloniji, Biseri, koja dobija nagradu za životno delo. Deo naših slika ide u nagradni fond festivala i time će mladi umetnici moći da napišu u svojim biografijama da je njihovo delo kod nekog priznatog i poznatog umetnika.


    Pomogli ste umetnicima i ulepšali festival, da li planirate da se vratite i sledeće godine?

    -Mi smo zadovoljni saradnjom sa festivalom i presrećni smo što su prošle godine stali iza nas i prepoznali našu ideju. Sigurni smo da će naredne godine organizacija biti još bolja jer ove godine imamo daleko manje tehničkih problema u odnosu na prošlu. Tako da, naravno,  bićemo deo Nišville-a.


    Ako želite da vidite jedinstvene forme stvaranja i nešto drugačije, posestite Art to go jazzy na Tvrđavi u Nišu i podržite mlade umetnike iz države i regiona!

    Intervju radila: Milica Nešić
    Fotografija: Miloš Veljković
  • Najava druge festivalske večeri
    Kamelia Todorova & Bulgarian All Stars Band, koji će večeras nastupati na Earth & Sky Stage-u, otvorili su današnju konferenciju oko dvanaest časova. Predložila je da ona sama sebe predstavi jer, kako kaže, ne znamo puno toga o njoj. Upoznala nas je sa prvim koracima svoje karijere, koja je počela davne 1977. godine kao jazz pevačica. Nakon toga nastupala je širom Evrope sem u Jugoslaviji, pa joj je ovo prvi put da posećuje Niš kao i Srbiju. Do sada nije dobijala ponudu da nastupa na Nišville-u, tako da je ovogodišnju rado prihvatila. Na pitanje ko joj je najveća inspiracija odgovorila je da je to još od detinjstva bio njen otac. Svirao je u jazz bendu i od njega je naučila dosta o jazz muzici. Na kraju nas je obavestila da radi na novom bugarskom Univerzitetu kao profesor jazz tehnike.

    Nakon Kamelije konferenciju je održao Maks Kočetov, koji sa svojim bendom otvara drugi dan Nišville-a na Earth & Sky Stage-u. Na festivalu je učestvovao već nekoliko puta u raznim sastavima, a stalni je član beogradskog Big band-a. Govorio je o svom kvartetu koji se često proširi i u kvintet jer je njegova supruga takođe muzičarka. Nakon toga dotakao se priče o svom muzičkom razvojnom putu i Ukrajini, gde je pohađao koledž. Takođe nas je podsetio da će i njegova ćerka nastupati na Nišville-u i pokazati svoj talenat na Youth Stage-u.



    Ubrzo je konferenciju održao čuveni reggae muzičar Alpha Blondy. Na samom početku spomenuo je svog menadžera koji potiče iz Srbije i sa kojim radi već oko dvadesetak godina. Govoreći o reggae-u rekao je ga je to afrička muzika i da ljudi koji se bave time dolaze uglavnom iz Afrike. ,,Parče drveta iz reke nikada neće postati krokodil" rekao je Blondy i obrazložio da ljudi iz Afrike koliko god vremenski period proveli van nje ipak u sebi nose afričku kulturu. Dotakao se i toga kako su svi ljudi savršeni, svako na svoj način. Svoj bend predstavio je kao grupu veoma različitih ljudi. Na pitanje o svom nadimku odgovorio je da ga nije sam sebi dodelio. Njegovo pravo ime je Seydou Kané, prvi deo nadimka (Alpha) dobio je kada je počeo svoju karijeru, a drugi deo (Blondy) zahvaljujući svojoj baki. Rekao je da svako na svetu ima svoju misiju, koju nam je dodelio Bog, a takođe je dodao da je on svoju ispunio. 


    Poslednju konferenciju održao je Del Arno Band to jest Jovan Matić, osnivač grupe, i Dobroslav, trubač. Započeli su pričom o svom muzičkom pravcu reggae-u, kakve sličnosti poseduje sa jazz-om i odakle on na festivalu. Ove godine proslavljaju trideset godina od njhivog prvog značajnog nastupa. Govorili su i o osnivanju benda i tome koliko se njihov sastav menjao tokom godina. Sebe predstavljaju kao antitezu ovom dabasnjem vremenu i današnjoj muzici. Takođe objasnili su da koncert nije uspešan sve dok se na njemu ne pojave ljudi različitih godina, rasa i religija. Konferenciju su završili najavom da od sledeće godine počinju da menjaju svoj stil i da ćemo čuti nešto drugačije od njih.


  • Nišville 2017. zvanično počeo!
    Sinoć je i zvanično je otvoren ovogodišnji Nišville Jazz Festival. Veče na glavnoj bini obeležilo je šest izvođača: Patti Austin (USA), Csaba Toth Bagi Balkan Union ft. Mike Stern(SRB/USA), Vasil Hadžimanov Band & Bisera Veletanlić (SRB), Tony Momrelle Band(GBR), Nišville Tango Big Band Project(ARG/SRB) i Rok Simfonija (MAK).

    Glavni program ovogodišnjeg Nišville-a otvorio je jedinstveni Big band sastav oformljen u Nišu spojem argentinskog kvarteta sa domaćim muzičarima, a pod vođstvom profesora Vladana Karadžova. Fuzija domaćih ritmova, uz argentinske egzotične tango melodije, je na inovativan način najavila početak bogatog programa ovogodišnjeg festivala. 
    Zvezda večeri bila je I Bisera Veletanlić koja je nastupila sa svojim bratancem Vasilom Hadžimanovim I njegovim bendom. Vasil Hadžimanov jedan je od najuspešnijih džez muzičara u Srbiji. Njegov bend je bez straha na Nišville-u svirao pesme koje još uvek nisu ni snimljene, jer su bili, kako su I sami izjavili, dovoljno samouvereni za takav poduhvat. Za Biseru ovo veče je imalo poseban značaj, jer joj je dodeljena nagrada za životno delo. Ona je ovaj gest organizatora nagradila izvodeći svoju najpoznatiju numeru “Zlatni dan”, koju je otpevala zajedno sa mnogobrojnom publikom koja se okupila ispred bine da pozdravi ovogodišnju odbitnicu Nišville-ove već tradicionalne nagrade.
    U fuziji dve kulture, dva melosa, dva različita načina izvođenja oprobali su se i Csaba Toth Bagi Balkan Union I američki gitarista Mike Stern. Mađar I njegov bend izvodili su muziku tradicionalnog balkanskog melosa u kojoj su dominirali zvuci klavira I klarineta, te je Mike polovinu nastupa proveo u pozadini bine dopuštajući ovim iskusnim “Balkancima” da svojom nežnom muzikom zabave publiku, dok je u drugoj polovini nastupa konačno prišao prednjem delu stejdža I prikazao svoje izvanredno umeće na gitari koje mu je do sada donelo 6 nominacija za Grammy nagrade.

    Međutim Amerika je sinoć imala ne jednog, već dva predstavnika na Nišville-u. Druga predstavnica, svojevrsna zvezda sinoćnje večeri, bila je Patti Austin. Čitav njen nastup bio je posvećen čuvenoj pevačici Elle Fitzgerald, kao I njen album iz 2002. godine “For Ella” za koji je i dobila nominaciju za Grammy. Dan kada je Patti nastupila na Nišville-u specifičan je I zato što je ona tog dana proslavila svoj 67.rođendan, koji će verujemo pamtiti jer joj je na bini doneta torta dok joj je publika na srpskom jeziku pevala rođendansku pesmu, i 63. godišnjicu svoje izuzetne karijere koju su između ostalog obeležile i devet nominacije za Grammy nagradu.


    Odlična atmosfera na glavnoj bini trajala je i za vreme nastupa Britanca Tony Mombrellea. Njemu ovo nije prvi nastup na Nišville Jazz Festivalu, on je 2015. godine u ulozi pevača nastupio sa bendom Incognito. Posle dugogodišnjeg pojavljivanja na džez sceni kao pratnja velikim džez zvezdama, Tony se konačno i nama predstavio samostalno, tako da smo imali prilike da čujemo njegove čuvene džez-soul I rhythm-bluz fuzije.

    Za kraj je publiku do kasno posle ponoći zabavljao makedonski sastav Rock Symphony uz malu pomoć akademskog hora studentskog centra iz Niša. Oni su izvodili svima dobro poznate rok klasike, ali u potpuno novom ruhu, uz pomoć gudačkih simfonijskih instrumenata I preplićućih glasova članova niškog hora. Posećenost je bila velika I slobodno se može reći da je ove prve festivalske večeri publika uživala u pripremljenom programu. 

    Tekst: Maša Nešić, Milena Zdravković
    Fotografija: Ivan Lavrenčić, Matija Gačić