Najbolji slem pesnik Marjan Todorović

Svoj performans su, izvan konkurencije, izveli Serž Pej i Kjara Milas iz Francuske. Džez su svirali Vojislav Savkov i Fedor Ruškuc. Na festivalu je nastupilo sedamdesetak pisaca iz Srbije i deset evropskih zemalja. Kiša i hladnoća su sprečili održavanje književnih večeri na Trgu mladenaca, ali se ispostavilo da je i alternativni prostor – foaje Pozorišta mladih okićen lutkama, sasvim dobar ambijent za živa čitanja. Ovaj festival ima svoju publiku i već je stekao zavidno mesto na kulturnoj mapi grada.

Odluka organizatora-Društva književnika Vojvodine, da se najviše vremena posveti savremenoj bugarskoj književnosti, bila je pun pogodak. Kao i dodela glavne festivalske nagrade „Novi Sad“ Ljubomiru Levčevu, jednom od najznačajnijih bugarskih pesnika. Kroz razgovore autora i izdavača sofijskog časopisa „Slovoto dnes“ i novosadske „Zlatne grede“ videlo se da je baš književna periodika- mesto pravog života književnosti.
Ovdašnja kulturna javnost više zna o književnim novitetima koji nastaju na anglosaksonskom govornom području, nego u neposrednom okruženju. Zbog toga su domaćini festivala sa bugarskim kolegama isplanirali saradnju čiji je krajnji cilj-bolje upoznavanje književnosti i kulture dva, po mnogo čemu bliska naroda.

– Nastojali smo da na svaki način izbegnemo rutinu, rekao je na završnici direktor festivala Jovan Zivlak. Nadam se da smo i uspeli, odabravši urbani prostor kao okruženje živoj književnoj reči. Nije nam se činila pogodnom tipična, tradicionalna priča u srpskoj kulturi da se književnost vezuje za prirodu (da bi se, valjda, pacifikovala i umrtvila). A Novi Sad, sa toliko književne, kulturne, arhitektonske baštine, zaslužuje da na svojim poznatim lokalitetima ima jedan međunarodni književni festival. Potrebno mu je mnoštvo glasova iz različitih kultura.
Nastojaćemo da festival stalno inoviramo i proširujemo. Pre tri godine uveli smo takmičenje za najboljeg slem pesnika- tako se približavamo mladima koji imaju potrebu da oslobode poeziju balasta teške metaforičnosti i jezika namenjenog samo stručnjacima. Ispostavilo se da u Srbiji ima mnogo takvih koji slemerski razmišljaju, a to znači, biti neposredan, socijalno osetljiv, urban, visoko emotivan i maksimalno tolerantan i na negativne reakcije.
Glavni festivalski program je zaista bio bogat, a posebno mi je drago da je publika izvanredno primila bugarske pesnike-tako smo otškrinuli vrata jedne velike kulture koju ne poznajemo. Novi Sad je oduvek bio grad pesnika, u njemu su temelji srpskog pesništva, još od Laze Kostića i Zmaja, pa je sasvim prirodno da se takve književne veličine okupljaju i danas- zaključio je Zivlak