ExeNet - Najveći internet provajder u Nišu
ExeNet - Najveći internet provajder u Nišu
Naslovna - Intervju - Intervju – Naopak
Intervju – Naopak

Intervju – Naopak

Mlađana uzdanica niškog hip hopa koja se odaziva na Naopak Ništarija skupio je neke jako zanimljive ljude i izbacio svoj prvi album koji se može downloadovati bez pare na internet adresi naopak.be. To je bio više nego dovoljan razlog da porazgovaramo s njim i saznamo šta on misli o…pa o čemu god…

Imaš li ti neko smrtničko ime? Šta ti piše u krštenicu?
Imam. Imam jedno kršteno što mi dao kum i drugo što mi piše u ličnu kartu. Duhovno još nemam. Voleo bih i da imam neko indijansko, kao “Vrač Oblak Dima” i svi indijanci da me zovu Dima. Kao Aleksandar Dima. Ja sam dugo mislio da je on napisao Robinzona Krusoa. Kucajte u Youtube “Bokal oseća stvarnost – Robinzon Kruso”. To je jako lepa pesma. Znam još jednu mnogo lepu pesmu, ali ne mogu da se setim sad kako se zove. Takođe, ne želim vam kažem kako se ja zovem stvarno, zato što ‘oću da budem superheroj i da niko ne zna kako se zovem i izgledam.

Šta je prelomilo da se mali Naopak odluči za rep od koji nema leba umesto za zvezde gra(j)nda gde bi ga Sale Popović obasipao dukatima i nastupima u Haustriji?
Pa ja ne volim da se brijam redovno, a ti momci što pune diskoteke u Gezelkirhenu, Insbruku i Cirihu se brijaju svakog jutra. Vode računa o svojoj higijeni. Takođe se i mnogo znojim, što bi se ocrtavalo na košuljama, a to nije baš lepo. Morao bih i da potpišem ugovor u kome bi stajalo da je moj rektalni otvor u svakom trenutku dostupan svakome s vrha te čudesne piramide. To mi je zvučalo malo mrsko. U rep muzici mogu da izgledam kako god zelim. Ako mi se ne sviđa moj trenutni izgled, samo obučem trenerku 5XL i sve je cakum pakum. Pa se ti kači sa mnom posle, ko zna šta sve nosim ispod duksa. Nije sve u dukatima, ima nešto i u zlatnim zubima. Gospodina Popovića želim da pozdravim i da mu iskažem divljenje, jer to zaslužuje. Treba biti istrajan i ne promeniti frizuru više od 20 godina. Rispekt.

Nedavno si izdao svoj album prvenac. Kolko si se dugo lomio oko njega i je l’ te zvali iz nekih renomiranih izdavačkih kuća (poput Juogotona, Golda ili ZAMa) da te pitaju je l’ smeju da ga štampaju u platinas’ tiraž?
Nisam se lomio uopšte. Čekao sam Markonjera da ga smiksa. Kad mi miksao pesme zvao sam ga Miksa. Celokupan proces je trajao tri godine dana, a tu je bilo možda 7-8 meseci efektivne igre. Možda su me i zvali, ali ja se nisam javljao neko vreme na nepoznate brojeve. Voleo bih da izdam za ZAM. Oni su se baš dobro zezali nekad. Gaga Mirković, današnji tv magnat i ostala ekipa. “Slatko od snova” i još neki pečati iz detinjstva su nešto što se ne zaboravlja. Voleo bih da mi na albumu gostuje onaj Brzi. Imao je neke baš dobre kačkete, sećam se. Mada, ja ne nosim kačkete već dugo jer mi nikako ne stoje zbog nosingera. Nego da vas pitam, je l’ znate vi možda kome je Minimaks ostavio kolekciju svojih kravata? Tu ima zanimljivih stvari. Pitao bih njegovog sina, ali njegov sin je opaki reper. Ne znam šta da radim.

U pesmi “Novi kolač” ima stih : “Imao sam 6 rep grupa i sve su bile sranje”. Kolko ima istine u tome?(Napomena: ovde je sastavljač upitnika omašio tekst al nije hteo da menja da ne bi menjao odgovor ispitanika. Bolje da ispadne selac.)
Tačnije, stih glasi :”Imao sam 6 rep grupa i sve su bile smešne”. Da su bile smešne, jesu. Barem gledano s ove vremenske distance. Dakle, ima dosta istine. Da l’ su bile sranje, ne znam… Verovatno jesu. Kad prolaziš kroz taj period gde gradiš svoj stil praviš svakakve, često nepromišljene poteze iz želje da što pre stekneš neko opipljivo iskustvo. Ali džabe. Nema ništa na silu. Sila jednako masa puta ubrzanje. Ubrzanje je stanje koje iziskuje određenu dozu spretnosti. Spretnost mi nije uvek bila jača strana. Strana B na albumu “Wu forever” traje duže od strane A, a i tvrđa je. Tvrđava će jednog dana biti u Durlanu. Durlan 1 love.

Oktud naziv “Spontano oponašanje? To zato što si nesvesno krao tuđe pesme?
To sam smislio u srednjoj školi i padalo mi je u međuvremenu svašta na pamet, ali ne znam kako sam odoleo svim tim idejama i zadržao taj naziv za album. Krao sam. Priznajem. Semplovao sam i krao sam tuđu mentalnu svojinu. Tim ljudima koje sam pokrao treba da se plati, al’ ne mogu ja da im platim zato što meni niko ne plaća. Kad meni bude neko platio, ja ću platim njima. To je pošteno. Mada, možemo to da gledamo i kroz ovu prizmu. U njihovom slučaju, polomio sam zub vremena. Otrg’o sam ih od zaborava. Izvadio sam ih iz naftalina. Ne znam koja je fraza najprikladnija, da budem iskren. Stoga, mislim da mi pripadaju i neke zasluge. Repersi često skrnave muziku. Ja se s njom povezujem transcedentalno i meditiram tu, pozadi kuću. Kad malo bolje razmislim, ja ustvari ništa nisam nikad ukrao. Samo sam pozajmio jer mi se svidelo. To mu dođe još i kompliment originalnom autoru. Ako je legitimno gledati scene polueksplicitnog seksa u udarnom večernjem terminu na televiziji sa nacionalnom frekvencijom u emisiji koja u svojoj košuljici za pilot epizodu kao prvu stavku ima brzopotezno eliminisanje morala, zašto onda semplovanje neke lepe pesme i stvaranje neke nove, potencijalno još bolje, može da predstavlja problem? Zakon ćuti, ja repujem. Zakon – Naopak 0:1.

Shoopa je snimila spot za pesmu “Jednačina sa tri nepoznate” koji je najavio album. Da li je u planu još neki spot ili možda neka filmska karijera pošto si u spotu pokazao svoj raskošni glumacki talenat?
Holivud me čeka, ali meni se Holivud uglavnom ne svidja. Voleo bih da imam uvid u sve što radim. Da korigujem scenario onako kako se meni dopada. Mnogo me nervira kad u filmu lik pozove nekog na telefon i taj neko se odma’ javi a još nije ni zazvonilo čini mi se. Ili kad im naprave neki mnogo dobar doručak, a oni trče kroz kuću i oblačeći se izlaze napolje i ne stižu da doručkuju. Doručak je najvažniji obrok dana. Voleo bih da zaigram u Bolivudu. Da nosim indijsku narodnu nošnju i da se oženim po njihovim običajima na Krišnin rođendan. To je velika čast. Biće spotova, samo da se dogovorim s moga Mileta za koju pesmu da radimo. Sve su hitovi, tako da će igramo papir, kamen, makaze da izaberemo sledeći “klab benger” što bi rekli neki novi klinci što bi rek’o panonski govnar što bi rekla Zaklana Čeljad. Ne ja. Ja bih rek’o nešto mnogo gore, ali ne smem jer može da me tuži. Ovako ću samo da kažem da mu je ćerka jako lepa, a i žena je, da se ne lažemo.

Dokle se stiglo sa Stereo Bananom? Kaćemo da te čujemo u tom izdanju?
Stiglo se dotle da je reanimacija nemusovog hard diska bila bezuspešna. Oplakali smo ga kako dolikuje i krenuli, njemu u čast, da snimamo sve ispočetka. Pri samom smo kraju. Ja sam repovao dobro. U jednoj pesmi se ježim kad slušam svoje bek vokale. Dikcija mi je zadovoljavajuća, s obzirom da sam kao malji deca iš’o tri godine kod logopeda. Instrumentali su isto jako lepi. Imamo bombu, samo se nadam da ovog puta neće da pukne u našim rukama, nego tek kad je bacimo u masu. Kad će bude? Ne znam. Ja bih vam rek’o za dva-tri meseca, al’ šta ako ne bude tad? Treba me jure ljudi po ulicu i da me secaju za rukavi, da mi prete i da traže. Ja onda mogu da ih smirim samo nekim dobrim fristajlom. Ali, fristajl je kučka, nekad ti iz usta izleti nešto što zvuči neprikladno u tom trenutku, pa mogu da rizikujem da situaciju učinim još neprijatnijom. Sanjao sam da sam pobedio nekod nadobudnog klinca na fristajl betlu (čitaj: borba stihovanim uvredama). Mnogo je dobar osećaj. Svi se deru i glasniji su od tebe koji pričaš u mikrofon. Lepo iskustvo.

Kad bi mogao da snimiš duJet s nekim poznatim crncem koji bi to crnja bio? Naravno mislim na pesmu a ne na brezobrazne filmove…
Uf… To bi bio Redman. Prvo. Posle bi bili i Metod Men, Basta Rajms, Čali Tuna, Čak Di, Bizi Bi, KRS1 da bude dekan, Kul Dži Rep, Mos Def, Bi Ril, pa Dazefeksi, pa Rutsi, pa Čip Fu, Ski Lo, Dajmond Di, Rakim, Ruts Manuva, Egzibit, San Dubi, Šon Prajs, Stiki Fingaz i još tri geta crnaca… Na kraju, kad bih uradio pesme sa svima njima
verovatno bih se ubio kad bi’ shvatio kol’ko su bolji ili bi me neko od njih ubio ako bi’ ja bio bolji od njih, jer reperska je sujeta zajebana. Onda, kad bih otiš’o u večna lovišta, založio bih jedan debeli ćunak i poš’o da potražim Gurua, Tupaka, Bigija, Big Ela, Rok Rejdu, Nejt Doga, Izi Ija, Ou Di Bija, Big Pana, Lizu Left Aj, Džej Dilu, Skot La Roka, Hevi Dija, Prufa, Džej Master Džeja, Alaju, Marlija, Gruvera Vošingtona, Rej Čarlsa, Hendriksa, Marvin Geja, Peru Toša, Čarlija Pticu, Koltrejna, Zapu, Mini Riperton, Edit Pjaf, Vitni, Ejmi, Šopena, Mocarta, Delču, Preleta, Milana Mladenovića, Davorina Popovića, Šabana, Tomu i Musić Marka. Izbacili bi prvi album za tri sata. Jer bi tako bili u mogućnosti. Za drugi bi sačekali da vidimo ko će još da nam se pridruži.

Aj malo da ostavimo rep po strani. Koji ti je omiljeni narodnjački refren?
“Ej Šeki Šeki tako ti Alaha, dovešću te Šeki do prosjackog štapa”. Fahreta Jahić. Pionir sponzorskih himni. Preteča današnjeg srpskog mejnstrima. Svojim dugim nogama, koje su stekle benificirani radni staž na ramenima Bobe Živojinovića, dovodi šeika do ludila. Kad Boba zvekne bekhend paralelu, kreč se pretvara u prah. Šeik bi je kupio, al’ ne zna da igra tenis. Ne zna čak ni da drži reket. Bedara da je takav smotan otima od atlete kakav je Boba. No, s obzirom na ruho koje pesma celim trajanjem nosi, ja bih rek’o da su Boba, Brena i Šeki na kraju našli zajednički jezik. Eto. Mada, može i : “Ko te zorom budi kada mene nema, za koga ti majka venčanicu sprema”. Skoro sam bio primoran da prođem tik pored svadbenog veselja koje je uz ovaj refren padalo u sevdah. Ko je naručio tu pesmu na svadbi? Ko? Mladoženja? Mladoženjin najbolji prijatelj koji se oduvek ložio na mladu ali ga sad pijanstvo ili činjenica da je ona i zvanično tuđa dovode do toga da konačno skupi muda? Komšija koji je gledao mladu kako odrasta i maštao o tome kako će jedne noci, kad ne bude bila baš pri sebi, on doći i obljubiti je ulagajući svu svoju strast koja se u njemu taložila godinama? Ko je tu pesmu naručio na svadbi? Misterija. Tama. Škripe vrata. Vrisak.

Koju bi poruku za kraj uputio našim čitaocima ispred malih katodnih i nešto većih LCD,LSD,plazma i jaffa ekrana?
Keep it real. To prvo. Volite se, pomažite jedni drugima, organizujte se, ne budite sujetni, edukujte se, preispitajte ambicije, postavite prioritete, naoružajte se strpljenjem. Inače, zajebavajte se dosta. To mnogo pomaže. Dođite na svirku, na nastup, na pivo. Idite na izlet. Ponesite prostirke neke, ima krpelji. Nasmejte se malo, tako, kad se majete po grad. Nemoj da idete namršteni i da se nadate da se ribe/frajeri lože na vas zbog toga. Skupite pare i idite na more. Od toga retko šta je bolje. Usmerite nekog klinca iz kraja, da ne zaluta. Igrajte basket, al’ nemoj da tražite faul za svaki kontakt. To je malo buljaški. Uzmite sve stvari koje vam skupljaju prašinu i koje vam više ne trebaju i ponudite ih svojim prijateljima. Možda nešto što vama ne znači ništa, njima znači mnogo. Reciklirajte. Kupite blant kad imate keš, mnogo je bolje. Zaigrajte kad ste na žurci, nemoj da stojite ukočeni s pivo u ruke. Kad se napijete i kad mnogo volite svakog i kad svima delite pare i kad ste mnogo srećni i kad vas obezbeđenje izbaci k’o poslednje govno, nemoj da plačete, k’o što sam ja plakao. Okrenite se i krenite negde gde nema obezbedjenje. 1 love.

………………….

Prilikom upotrebe ovog intervjua konsultujte se sa lekarom ili farmaceutom. Al što brže…

Pričao: Aleksandar Nikolić Coa

Ostavi komentar