Insajder

Insajder | Dža ili Bu

Aleksandar Nikolić Coa

Nečeg jeste bilo

Ta 1987. bila je zajebana godina. Ne zato što je tad rodjen autor ovih redova već zato što je negde na Vračaru rodjen kolektiv pod nazivom „Dža ili bu“ koji od tada nemilosrdno štrajkuje protiv svega a u ime svih.

I dok se školstvo, zdravstvo i pandurstvo zadovoljavaju nekim procentima ovom štrajkačkom odboru je malo teže zamazati oči parama. Kako to obično biva kada su u pitanju vršnjaci, ništa nije lepše od povremenog vidjanja, palamudjenja o prošlim vremenima na godišnjici mature ili u ovom slučaju odlazak na zajedničku svirku koja se u subotu desila u Feedbacku.

Momci iz benda su na binu izašli sa standardnim zakašnjenjem od preko sat vremena. Nikome nije smetalo jer se na to odavno naviklo a ako je nekom i smetalo sigurno je shvatio da je vredelo čim je sa bine krenula da se kotrlja „Stena“. Ceo bend je bio uniformisan u crne majice da ko ne zna vidi da oni nisu samo muzičari već i pogrebno preduzeće koje sahranjuje sve one što treba da nose zatvorske košulje umesto kravata i što po raznim reality njivama-ambarima-štalama prosipaju pamet i kulturu. Zatim su usledile „Mašina“ i „Neki drugi grad“ da bi posle njih na red došo i blok novih stvari medju kojima su i „Kukovo leto“ i „VIP“. Iz priloženog se može naslutiti da će novi album nastaviti stopama „Ultra muka“ koji je bio najnepankerskiji ali i najtvrdji njihov album i koji ni malo nije ćutao kako bi se moglo zaključiti iz naslova.

dza-ili-bu-01

Feedbackova koncertna dvorana je bila solidno popunjena ali, na žalost, ni izbliza toliko kao na nedavnom koncertu KKN-a gde su prisutni strahovali za svoje disajne puteve. U prvim redovima su alternativne klinke (koje su se penjale Oliveru na…mmmm…binu) zamenile malo matorije muške generacije. Na bini i u prvim redovima definitivno nije manjkalo energije ali su pozadinci bili mirniji nego što bi se očekivalo s obzirom na ogoljenu protestnu buku koja ne može da se upakuje u ukrasne papire i mašnice. Nije bivalo mnogo drukčije ni kada su krenule poznatije „Pirat“, „Olovni vojnik“ i „Proročica Sabljara“. Tek posle njih su na red došle nešto novije „Mržnja“ i „Dr Fist“ sa gore pomenutog „Ultra muka“. Možda pomalo neočekivano je to što je jedan od zaštitnih znakova benda (ona pesma o Staljinu) našla svoje mesto u sredini a ne na kraju repertoara. Usledio je malo kraći predah, a koliko je bio potreban dovoljno govori to da se krdo odmaralo uz „Stampedo“. Posle te mirnije šetnje kroz individualizam smo posetili pijacu u kojoj na svakoj tezgi piše „Rasprodaja“, jedino „Zid“ nije na prodaju. Niko ga neće, ili ne sme. Možda zato jer su mu cigle hladne ko „Aljaska“ koja je proključala krv prisutnima. Iako su kraj trebale da predstavljaju sugestivna „Ustani i kreni sada“ i odredišna „Večna lovišta“ bagri nije bilo dosta pa je usledio bis na kome smo ga izvisili za „Opasne igre“ što je možda i logično jer ih igramo previše dugo zato što živimo u „Zemlji nojeva“, e na to nas je već trebalo podsetiti kao i na to „Kako je preminuo doktor Nosorog“. Sam kraj, onaj pravi kraj, je bio rezervisan za neumoljivi „Metak“ koji ne gubi ni strpljenje ni kondiciju. Ulaz na svirku-400 dinara. Pivo 150 dinara. Dve sekunde na samom kraju pesme kada muzika stane a 10 čoveka se u toj tišini nadju u vazduhu da bi se u sledećem trenutku 20 nogu obrušilo na zemlju zajedno sa onom rifčinom-neprocenjivo.

dza-ili-bu-02

Nemojte da se zavaravate „Kao da ničeg nije ni bilo“. I nema tu dža ili bu, nego i dža i bu i kr i mrš…naročito mrš. Jer bez obzira na providne rokade i laktanja izmedju ministarskih fotelja i dalje smo, što bi reko Radovan III Veličanstveni, u govnim do glave. S tim što nam sem noseva vire i obe ruke kojim ćemo da udaramo dok možemo. Na jednoj je istetovirano „dža“ a na drugoj „bu“.

Lepo napisao: Aleksandar Nikolić Coa
Još lepše slikala: Irena Spasić

Pročitajte i...