Insajder | Block Out

I vredelo je doći baš zbog tih novih stvari. „Zadrži svoj dah“ je otvorila nastup. Nekolicina je već uveliko urlala tekst da bi dokazali kako su u toku sa tim što bi trebalo da bude nova koncertna praksa ako se već album oduži. Ostatak je protekao sa standardnim „Vertikalno gledano“, „Čarobni akord“, „Finansijska konstrukcija“, „Deponija“, „Majdan“, „Raskorak“, „Težak slučaj pakla“ i „Sudopera“. Sve je zvučalo kao i uvek odlično, što je i logično s obzirom na kilometražu jednog od najvećih bendova u Srba. Jedini tehnički problemi su bili na početku kada je mikrofon u dva navrata napao Mitu strujom ali na sreću bez posledica. Odmah je nastavio u svom stilu pentrajući se po stolici na kojoj sedi i pridržavajući pesnicama niski plafon Feedbacka u kome je te prve večeri preovladavala malo matorija publika.

Opet je usledio iskorak u nove autorske vode sa „Foteljom“. Ta pesma i nije tako nova ako imamo u vidu da je do sada svirana više puta na koncertima širom Srbije. „Andrej“ je definitivno jedna od najmučnijih stvari sa jasnom porukom koju mnogi osporavaju ali koja se iznova dokazuje kao istinita-„Ljudi se dele na glupe i zle“. „Nedostupna polja“ koja su usledila obično svojim uvodom, dosta bržim od dotadašnjeg repertoara, nateraju masu na divljanje. Sada baš to i nije bio slučaj jer se videlo da je većina ljudi tu zbog uživanja a ne nekog divljanja. Sledeća pesma je dodatno spustila tempo. Ostatak Evrope je devedesetih svoje mainstream himne tražio u popu i brit-rocku dok smo mi ovde u našem buretu baruta od turbo folkma bežali u „optimizam“ pesme koja će dugo biti ukorenjena u našu subkulturu. Kao da smo mi krivi što smo išli „Protiv sebe“. Tada je Mita napustio binu a Nikola preuzeo mikrofon i krenuo kroz vožnju dugu „Dve hiljade i kusur godina“. Jedna zaista epska nova pesma i to ne zbog svog trajanja već zato što ona može da bude album sama za sebe jer govori mnogo više od svih albuma svih onih bendova sa smešnim imenima…zajedno. Opet su nišlije pokazale zavidno poznavanje reči ove, još uvek, zvanično neobjavljene pesme. Nakon tih sedam minuta umiranja na mikrofonu bilo je logično ubrzati tempo tako da je usledila „Dan koji nikad nije došao“ a onda na iznenadjenje svih prisutnih pesma koje je odavno zagubila svoje mesto na set listi iz samo njima poznatih razloga. Pesma koja je vršnjak gore pomenute „Protiv sebe“ , jedne jedine „Zvezdane staze“. Bogami tu je već bilo skakanja. Kako pa i da ne. Ko može na to ostati ravnodušan. Kombinacija „SDSS“/“Godina sirotinjske zabave“ je označila početak kraja koji je kompletiran iščašenim „Blentostaminom“, grmljavinom „Nevremena“ dok je samu tačku na koncert stavila „Najduži je poslednji sat“.

Sve to pokazuje da vreme Block Outa ni izbliza nije prošlo. Svaka nova pesma je stigmata ovog napaćenog naroda kome su lice faceliftovali i botoksovali do iznemoglosti ali Block Out predstavlja njegov skriveni EKG koji je opasno u kurcu. Dobre pesme nastaju u sranje vremenima. Oni i dalje prave dobre pesme. Zaključak izvedite sami…

Piše: Aleksandar Nikolić Coa