Nemanja Radulović je rođen 1985. godine u Nišu. Do odlaska na studije u inostranstvo bio je učenik Dejana Mihailovića, održao stotine koncerata, osvojio brojna priznanja među kojima Oktobarsku nagradu Beograda za stvaralaštvo mladih (1996) i Nagradu Talenti godine Ministarstva prosvete (1997), a na međunarodnoj sceni – prve i specijalne nagrade u Strezi (1995), u Češkoj (Jan Kocijan, 1996), u Litvaniji (Balis Dvarionas, 1997), Poljskoj (Vijenjavski-Lipinski, 1997) i Francuskoj (Jehudi Menjuhin, 1998).
Godine 1998. započeo je studije na Visokoj školi za muziku u Sarbrikenu, u klasi Džošue Epštajna, a od 1999. studira i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi Dejana Mihailovića. Sa 14 godina, septembra 2000., primljen je na Visoki nacionalni konzervatorijum za muziku u Parizu u klasu Patrisa Fontanaroze. Učestvovao je i na majstorskim kursevima Jehudija Menjuhina, Džošue Epštajna i Dejana Mihailovića. Studije je nastavio u Nemačkoj, na Sarskoj visokoj školi za muziku i pozorište u Sarbrikenu. Redovno pohađa postdiplomske studije kod Salvatorea Akarda na Akademiji Valter Štaufer u Kremoni (Italija).
Na konkursu Antonio Stradivarijus u Italiji 2001, osvojio je Drugu nagradu – te godine najvišu dodeljenu nagradu. Iste godine trijumfovao je na konkursu Žorž Enesku u Bukureštu ponevši Prvu i dve specijalne nagrade žirija. Na Međunarodnom takmičenju Jozef Joakim u Nemačkoj 2003. osvojio je Prvu nagradu, a januara 2005. osvojio je visoku francusku nagradu u oblasti muzike, Victoires de la musique (Muzički pobednici), u kategoriji Internacionalno otkriće godine.
Na resitalima, Nemanja Radulović nastupa sa harfistkinjom Marijel Nordman, i pijanistima Suzan Manov, Dominikom Plankadom i Lorom Favr-Kan. Do sada je održao preko 900 koncerata i snimao za radio i televizijske stanice. Nastupao je sa mnogim orkestrima, kako u SCG, tako i u Rumuniji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Italiji, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Litvaniji, Poljskoj, Estoniji, Ukrajini, Kini, Koreji, Japanu, na Filipini, na Tajlandu, a u Francuskoj sa Nacionalnim orkestrom Il-d-Frans, Kanskim orkestrom, Nacionalnim orkestrom Lila, pod upravom dirigenata kao što su Eiži Oue, Daisuke Soga, Kristijan Mandeal, Filip Benter, Vensan Bart… Takođe je sarađivao sa poznatim umetnicima kao što su Najdžel Kenedi, Patris Fontanaroza, Emanijel Bertran, An Kufelek, Rolan Pidu, Kvarteti Illico, Debussy, Psophos…
Predstavio se u znamenitim koncertnim dvoranama kakve su Tonhallesaal u Cirihu, Théâtre des Champ Elysées i Théâtre Mogador u Parizu, Simfonijska dvorana u Osaki... Nastupao je na mnogim festivalima u Francuskoj, kao što su Festival de la Chaise Dieu, Flâneries Musicales u Remsu, festivali u Vezeru, Avinjonu, Perigord Nuaru, Festival Francuskog Radija u Monpeljeu, kao i mnogi drugi festivali u Evropi i Aziji (Žorž Enesku u Bukureštu, Bemus itd). U sezoni 2006/7. Nemanja Radulović nastupa u okviru ciklusa Zvezde u usponu u najuglednijim evropskim koncertnim dvoranama (Concertgebow u Amsterdamu, Megaron u Atini, Cité de la Musique u Parizu, Palais des Beaux Arts u Briselu, Filharmonija u Kelnu itd.), kao i u Carnegie Hall-u u Njujorku.
Nemanja Radulović svira na violini Đovanija Batiste Gvadanjinija iz 1765. godine, koja je u vlasništvu Fritz Behrens Stiftung iz Hanovera (Nemačka).
http://www.nemanja-radulovic.com/ oficijelni sajt Nemanje Radulovica
| 
