Grci su izašli iz mraka tek u 21. veku. Na fudbalskom nebu zasijali su 2004. u Portugalu kada su postali evropski prvaci što se smatra najvećim iznenađenjem u istoriji reprezentativnog fudbala.
Vođa Helena je tada bio, a i sada je, Oto Rehagel. Nemac će zauvek ostati upamćen kao čudotvorac, jer je sa relativno anonimnim igračima stigao na vrh Evrope. Međutim, ostaće upamćen i po dekadentnom fudbalu koji je forsirao, a koji mu je, doduše, doneo ogroman uspeh.
Pre senzacionalnog trijumfa u Portugalu, Grci su učestvovali samo na po jednom Svetskom (1994) i Evropskom prvenstvu (1980). A bolje da nosi igrali na planetarnoj smotri fudbala u SAD, jer su u grupi sa Argentinom, Nigerijom i Bugarskom zabeležili tri poraza uz gol-razliku 0:10!
Zanimljivo je da će 16 godina kasnije imati priliku da se osvete Argentincima i Nigerijcima, koji su ih 1994. pobedili sa 4:0, odnosno 2:0, jer će i u Južnoj Africi biti u istoj grupi, u kojoj će biti i Južnoj Koreja.
Vremena su se promenila, Grci su postali respektabilna selekcija. Ipak, nisu se kvalifikovali za SP 2006. u Nemačkoj, jer ih je skupo koštao poraz od Albanije (1:2).
Do Mundijala u Južnoj Africi stigli su kroz baraž u kome su bili bolji od Ukrajinaca (0:0 kod kuće, 1:0 u gostima). Prethodno, u Grupi 2, zauzeli su drugo mesto, sa bodom zaostatka iza Švajcaraca, a ispred Letonije, Izraela, Luksemburga i Moldavije.
"Ni 2004. niko nije očekivano ništa od nas, pa smo otišli u Portugal i šokirali svet. Najmanje što možemo je da izađemo na teren i borimo se. Mi smo mala zemlja i nemamo veliki izbor igrača, ali se u ekipi držimo kao porodica", izjavio je Jorgos Karagunis, vezista Panatinaikosa i kapiten grčke reprezentacije, koji zna kako se osvajaju velika takmičenja.
| 
