EURO 2012 - Reprezentacije

Ukrajina – EURO 2012

ukrajina

Jedan od domaćina Evropskog prvenstva ovog leta, reprezentacija Ukrajine, debitovaće na završnoj fudbalskoj smotri Starog kontinenta. Da nisu organizatori, koji se automatski svrstavaju među 16 najboljih, veliko je pitanje da li bi četa Olega Blohina prebrodila kvalifikacije. Ovako, dobili su priliku da se upišu, a može se reći i da je ispravljena „nepravda“ prema Andreju Ševčenku, jer bi bila zaista velika šteta da legendarni napadač ostane bez nastupa na EP u svojoj karijeri.

Ukrajinci iza sebe nemaju blistavu prošlost, pa iako su bili deo moćnog SSSR-a, njima ne mogu da se pripišu velike zasluge za ogromne uspehe koje su imali Sovjeti, čiji je prirodni naslednik Rusija. SSSR je osvojio prvi EURO 1960. godine i potom tri puta bio vicešampion.

Od 1992. godine kada su se osamostalili kao nacionalni savez, nisu imali zapaženiji uspeh sve do Svetskog prvenstva 2006. a mnogi najbolji ukrajinski fudbaleri sa početka 90-ih, kao što su Onopko, Kančelskis, Juran ili Saenko, su se opredelili da igraju za Rusiju i tako odmogli „žuto-plavima“.

Krajem 90-ih godina i početkom 21. veka na scenu su stupili Ševčenko, Timoščuk, Rebrov i ostali iz te generacije, ali kao da ih je pratilo neko prokletstvo, ono nešto što bi ih uvek zaustavilo ka završnom turninu. Čak tri puta su se spotakli u baražu – prvo sa Hrvatima za plasman na Svetsko prvenstvo 1998. potom su ih zaustavili Slovenci u doigravanju za EP dve godine kasnije, da bi pred SP 2002. kobni po njih bili Nemci.

Najveći uspeh je svakako plasman na Mondijal u Nemačkoj 2006, pod vođstvom sadašnjeg selektora Blohina, gde je Ševčenko konačno dobio priliku da zablista na velikoj sceni. Tamo su u grupi bili bolji od Tunisa i Saudijske Arabije i zajedno sa Špancima, od kojih su bili poraženi, otišli u nokaut fazu. Iz duela sa Švajcarskom izašli su kao pobednici posle boljeg izvođenja penala i stigli do četvrtfinala. Tu ih je sačekala Italija i sa laganih 3:0 poslala u Kijev, a „azuri“ su kasnije postali i prvaci sveta.

Prva violina tima je bez premca Andrej Ševčenko. Ljubimac navijača Milana sa početka 21. veka nosio je dres nacionalnog tima 105 puta i dao 46 golova, a u domovini će sa kapitenskom trakom predvoditi saigrače. Nema sumnje da će oči nacije mahom biti uprte u 35-godišnjeg napadača koji se 2009. vratio u kijevski Dinamo da završi karijeri tamo gde ju je i započeo. Jedno od najvećih priznanja u karijeri dobio je 2004. kada mu je pripala „Zlatna lopta“. Godinama je bio strah i trepet za golmane, uglavnom dok je nosio dres roso-nera, jer se odlaskom u Čelsi „izgubio“.

Okosnicu Blohinove ekipe trebalo bi da čini čak desetorica igrača iz kijevskog Dinama i petorica iz redova šampiona Šahtjora. Najveći problem za Ukrajinu mogli da predstavljaju golmani, posle povrede iskusnog Šovkovskog, dok su mesta u odbrani mahom rezervisana za članove prvaka iz Donjecka, Rakitskog, Ševčuka i Kučera.

Na sredini terena bi glavnu reč trebalo da imaju prekaljeni Timoščuk i mladi Jarmolenko, a možda je najjači deo tima napad. O već pomenutom Ševčenku ne treba trošiti reči, a tu su još i Artem Milevski, pa momak srpskog porekla Marko Dević, koji je blistao sa Metalistom u Ligi Evrope prošle sezone, iskusni Andrej Voronjin, odnosno Seležnjov.

Žreb za predstojeći EURO ih nije preterano mazio, pa se nalaze u grupi D, u kojoj su nosioci kao domaćini, sa Engleskom, Francuskom i Švedskom. U takvoj konkurenciji teško da mogu do osmine finala, u koju idu dve prvoplasirane ekipe, ali bi na krilima publike mogli da budu potencijalno iznenađenje.

Pročitajte i...