Insajder | Orthodox Celts

Iako se po gradu dosta gundjalo oko cene karte koja je ovog puta iznosila „jednog Cvijića“ ipak to nije doprinelo manjem broju ljudi na koncertu. Mart je već godinama mesec za „kelte“. Može se reći da je to već tradicija koja nikad ne omane. Pravni je opet već u 10 bio ko oko. Zeleni reflektori su osvetljavali ionako već guaran-zelene zidove. Johny Cash je grebao lagano iz groba i sve je delovalo kao da na binu treba da izadje Block Out. Medjutim to umrtljivanje pulsa je pospešilo efekat prve pesme koja se zavijorila u 10 i 15. „Green Roses“ su bile adrenalinska injekcija. Odmah se dalo zaključiti da neće biti kalkulisanja da se svi hitovi štekaju za kraj. Za tako nešto kod njih jednostavno nema mesta. Takodje ne dozvoljavaju da padne tempo, već samo povremeno pruže priliku ljudima za odmor. U istom (brzom) ritmu su nastavili sa „Irish Rover“, „The spparow song“ i „Bean na Shi“. Svi već rumeni i zacakljeni od prvih kapi znoja nisu gubili vreme i dali se na šutiranje. Za ovakvim šutkama čeznu i najcrnji mjetalci. Zatim se strasti smiruju sa „Foggy dew“ da bi odma zatim nastavili silovito sa „Son of ?“, „Rocky road to Dublin“ i „Two faces“. Drugi pit-stop je došao u vidu „Native ground“. Premijeru je imala i jedna nova pesma pod nazivom „True king of the hill“ i očigledno je da će i ona vrlo brzo naći svoje standarno mesto u koncertnim set listama. Znoj mi je već iscrtao majcu ispod dukserice ali predaha nije bilo na vidiku jer je usledila „Whiskey you’re the devil“ praćena „Wild rover“-om i „Mick McGuire“-om. Uvek prijatni i zajebantski raspoloženi Aca je sa najavom za narednu pesmu otišao u u prošli vek kada je ona poslednji put odsvirana u Nišu. Oni malo matoriji su se obradovali kad su čuli „Dirty ol’ town“ posle desetak godina i 100 promenjenih vlada. U samom finišu smo skakali uz „What’s goin’ on“ i „Queen of the day“, obe sa poslednjeg albuma „125“. Taj finiš je bio početak vrhunca koji je započeo sa „Far away“ a eskalirao kada je zelena furija urlikom zatresla pravni, menzu i dom-„Celtics strike again“. Djavo se skenjao jer je tada pakao delovao ko Severni Pol pa je morao da doloži smederevca...taman za „Drinking song“. Kao i uvek tada je bio kraj zvaničnog dela svirke. Nikome nije bilo na kraj pameti da ih pusti bez bisa pa su se ubrzo vratili na binu i iscedili poslednje atome snage prisutnima sa dva irska tradicionala. A onda smo mi mogli da iscedimo majce i izadjemo napolje na laganu kišu da nas polako otrezni i vrati medju žive. Jedno je sigurno što se tiče Orthodox Celtsa...they’ll never walk alone.

Pijano i veselo, baš kao što slava treba da bude. Možda s am i jaa maao popijo al znam šra pišen. Jebiga mora se. Sve u duhu praznika naravno. To je kao čukanje jajima, naticanje neke životinje na ražanj za Prvi maj...običaj je običaj.

Aj uzdravlje Irci! Srećna slava!

Piše: Aleksandar Nikolić - Coa

Dodaj komentar

Ime (obavezno)

E-mail (obavezno)

Website

Naslov

Obavesti me o odgovorima

Osveži

Send

Odustani