Insajder | Veliki Prezir

Zaista sam očekivao veću posećenost ali sam očigledno precenio broj fanova koje ovaj bend iz , nekad Vrbasa, danas Beograda ima u nas. Medjutim kako će se kasnije ispostaviti, polupuni(ili poluprazni) Feedback bio je baš ono što se pokazalo kao prava stvar. Muzika koju VP svira ne pati za velikim prostorima i horskim pevanjima. To su ostavili Kikiju Selendriću i Baronu Mindinkiću. Ovo veče je bilo druženje sa malim društvom ali odabranim.

Sa druge strane, ime benda više odgovara HC bendu nego emocijama nabijenom alt. roku u kome nema ni trunke prezira...baš naprotiv. Već na prvim taktovima „Suncokreta“ ne samo da se naziralo prijatno veče, već je iskočilo u svoj svojoj veličini. Na sledećoj „Sutra“ ,koja se nalazi na kultnom albumu „Brazde“, osetio sam nešto kako mi titra po stomaku. Talas sreće širio se grudima okinut iskrenom nadom u bolje sutra koja prosto preliva iz ove pesme. Titranje nije stalo do samog kraja koncerta. Vladimir Kolarić i ekipa osećali su se prijatno na bini i baš kao svaki dobri gosti dali su sve od sebe da ostave dobar utisak na domaćine. Nije bilo kalkulisanja sa setlistom pa su odmah izlete dobro poznate „Moram da znam“, „Neobična sumnja“, „Reke teku brodovima“ i „Samo tebe znam“. Mesta je bilo i za pesme sa poslednjeg studijskog ostvarenja „Nikadjekraj“.

One su vrlo buzo našle svoj put do slušalaca pa tako „No no“, „Probudi se sine, „Šta ja mislim“ i „Svi se spustite na pod“ nisu zaostajale po reakcijama publike. Ono što dosta pada u uši je to da bend zvuči dosta tvrdje uživo nego na disku. Vrlo brzo smo shvatili da nemaju problema s tim da se oznoje na distorzijama i to ne samo u nešto bržim „Konj“ i „Svi se spustite na pod“ već i u nekim deonicama, inače, pitomijih pesama. Zahvaljujući tome bend uspeva da izvuče nešto više iz tih pesama što je zaista teško jer one već obiluju svim i svačim. Ozvučenje je savršeno šljakalo. Čuo se svaki detalj. Vokali su bili jako razumljivi što je za zaista za svaku pohvalu. A bend jebe kevu koliko je usviran.

Da sam morao da odem posle pete pesme otišao bih prezadovoljan ma koliko voleo bend, iako to možda zvuči paradokslano. Veli Prezir je bend za koji voliš da veruješ da je samo tvoj ma koliko ga ljudi slušalo. Sećam se da sam pre 10 godina zapucao iz Los Knjaževac u Niš samo da pazarim sveže „Brazde“. Od tad sam čekao ovo veče. Rećićete: „Pa ako je tako mogo si nešto opširnije da napišeš“. Verujte i ovo je bilo previše. „Divno“ bi bilo sasvim dovoljno...

Napis'o: Aleksandar Nikolić Coa
Uslik'o: Nemanja Đorđević

Dodaj komentar

Ime (obavezno)

E-mail (obavezno)

Website

Naslov

Obavesti me o odgovorima

Osveži

Send

Odustani