Insajder | Rambo Amadeus

Počeli su pesmom koja možda najbolje opisuje sam zvuk Ramba i Mutant sexteta - „To smart for rock and roll, stupid for jazz „. I to je recept koji Ramba sve ove godine drži u vrhu naše muzike bez ikakvog izgleda da se uskoro pojavi neko ko će ugroziti njegov status. Odlična muzička jazzy podloga uvijena, što bi reko gosn Dexa Pantelejski, u oblandu previše realnih nadrealnih gluposti. Usledila je „Urbano, samo urbano“ koja na žalost i dalje čeka pravog narodnjaka koji će je otpevati onako kvalitetno, baš kako dolikuje. Uleteo je i stari drugar „Fela Kuti“ ali i veselo od društvance od „Devet depresivaca“ koji su vrlo brzo našli put do priznanja publike i za relativno kratko vreme postali hitić. Na bini je bila postavljena i specijalna VIP loža u koju je mogo da se uvali i Vlasta Gandi.

Nego da ja vas pitam nešto. Je l znate vi „koliko je jedan posto mesečne kamatne stope na mesečnom nivou“? E pa ne znam ni ja a visim na ekonomskom evo već petu godinu. Naučiću verovatno tek kad odem u banku da me opljačkaju. Da da, oni mene ne ja njih. Ne znam dal su mi samo bubrezi dovoljno dobri da pokrpe kamatu. Zbog toga pesmu „Koliko je jedan?“ predlažem za zvaničnu himnu Ekonomskog fakulteta dok „Holesterol & rock and roll“, koja se horski pevala, može da vrši istu funkciju na Medicinskom. Još jedna stvar koju treba pomenuti je da ove pesme skoro nikada nisu iste. Svakom izvodjenju se daje poseban pečat i sveža originalnost. To je ujedno i jedan od razloga zašto je Banovina bila muški puna. Svi su se sjatili da vide ovu specifičnu kombinaciju svirke,jam sessiona i stand up komedije. Publika je odlično reagovala na dobro poznatu „Beton beton“ a posebno na „FAP mašinu“ u novom tekstualnom ruhu. Publici je bio nedovoljan jedan bis pa smo iskičmili i drugi. Za kraj su naravno bili ostavljene dobro poznate „Čobane vrati se“, “Rambo majstore”, Sanela(Ej Džo), kao i mix „jednog te istog“ i „Zastavnik Džema“.

Svaki od mnogobrojnih aplauza je bio više nego zaslužen i svi smo zaista uživali u muzici ali i dobroj zajebanciji. Ipak je Rambo i „Fajront republiku“ učinio zanimljivom. Dosta njih se verovatno razočaralo jer nije delio sladolede, ali je zato delio velike životne istine. Izašao sam mnogo mudriji sa koncerta koji je bio svojevrsna vrsta grupne terapije. Ona individualna je samo „drkanje ispred ogledala“. Kakav je skor na kraju? Da li smo normalni? Apsolutno ne! Ludi smo kao i kad smo ušli na koncert. Samo nam je sad mnogo lepše...

Dodaj komentar

Ime (obavezno)

E-mail (obavezno)

Website

Naslov

Obavesti me o odgovorima

Osveži

Send

Odustani