Reklama
Reklama
Internet panorama Niša Poznate nišlije | Javni prevoz u Nišu | RSS kanali | Gradske kamererecording| NisCafe na Pinterest NisCafe na Google+
PDF Array Štampa Array El. pošta

Program filmskih susreta 2009

Zvaničan program 44. filmskih susreta u Nišu
 
22.08.2009 Svečano otvaranje
   
ĐAVOLjA VAROŠ
Djavolja varoš
Režija: Vladimir Paskaljević
Uloge: Marija Zeljković, Mina Čolić, Lazar Ristovski, Slavko Štimac, Jana Milić, Uroš Jovčić, Nebojša Milovanović, Igor Đorđević, Goran Jevtić, Marta Bereš, Andrea Erdelj, Aron Balaž, Lena Bogdanović, Milan Tomić, Nenad Pećinar, Danica Ristovski, Radoslav Milenković, Dragan Petrović

Film "Đavolja varoš" je priča koja na ekranu povezuje različite ljude koji su "vođeni isključivo sopstvenim osnovnim potrebama, dubokim nagonima, opsesijama, ambicijama, strahovima i frustracijama". Tu je poslovni čovek koji ne može da izbegne korupciju, siromašna devojčica koja po svaku cenu pokušava da sebi priušti treninge tenisa, bogati tinejdžer koji ne uspeva da kupi ljubav, bogate prostitutke koje se pretvaraju da su srećne i vozač taksija koji za sopstvenu nesreću krivi ostatak sveta.
   
BEOGRADSKI FANTOM
BEOGRADSKI FANTOM
Režija: Jovan Todorović
Uloge: Milutin Milošević, Radoslav Milenković, Marko Živić, Miloš Vlalukin, Nada Macanković

Ostvarenje reditelja Jovana B. Todorovića predstavlja simbol prkosa sistemu, prvu pukotinu komunističkog režima, legendu, koja živi i koja je nadživela one koji su pokušali da je suzbiju. Za vreme službenog boravka predsednika Tita na Kubi 1979. godine, pažnja prestonice usmerena je ka čoveku o kome će se izmišljati priče, heroju sedamdesetih koji je postao beogradski fantom iz "belog poršea". Misteriozni vozač (Milutin Milošević) koji u ukradenom automobilu juri trgom Slavija praveći u ponoćnim satima pravi spektakl, neprekidno uspeva da utekne policiji. Preko radija javno poziva policiju da ga uhvati, što je prvi opozicioni čin u posleratnoj Jugoslaviji. Više od 10 000 ljudi izlazi na ulice da ga podrži. Shvativši da je opasno eliminisati prestupnika pred Beograđanima, vlast i policija se upušta u trku sa u kojoj on postavlja pravila...

PROČITAJTE KRITIKU FILMA
 
23.08.2009
HITNA POMOĆ
HITNA POMOĆ
Režija: Goran Radovanović
Uloge: Vesna Trivalić, Nenad Jezdić, Nataša Nnković, Sonja Kolačarić, Tanasije Uzunović, Marko Pavlović, Jelena Stupljanin, Nikola Pejaković, Eva Ras

Hitna pomoć je savremeni film koji odslikava dramatiku dubokih promena srpskog društva sa početka veka. Priču o slomu poslednjeg evropskog totalitarizma 2000. godine, do kucanja krhke srpske demokratije pred predvorje Evropske unije sedam godina kasnije, pratimo kroz razvoj službe hitne pomoći. U duhu poetskog (neo)realizma ovaj razvoj je dat kroz tri različite priče u tri različita vremena sa međusobno povezanim i uslovljenim likovima. A tu je i jedan san...
   
Dodela nagrade „Pavle Vuisić“
   
NEKO ME IPAK ČEKA
NEKO ME IPAK ČEKA
Režija: Marko Novaković
Uloge: Anica Dobra, Dušanka Stojanović, Dubravko Jovanović, Mirjana Karanović, Marija Vicković, Tanasije Uzunović, Aleksandar Đurica, Nada Šargin, Ljubomir Bandović, Ljiljana Stjepanović, Elizabeta Đorevska, Aleksandra Nikolić, Andrija Ilić, Andrej Šepetkovski

1. PRIČA: Hol. Vanja (Anica Dobra) i Dara (Dušanka Stojanović), žene srednjih godina različitih socijalnih statusa, susreću se u holu klinike dok čekaju na abortus. Ovaj neočekivani susret pokrenuće bujicu pitanja u njima i naterati ih da dobro preispitaju svoju odluku.
2. PRIČA: Put. Seoska sredina negde u Srbiji: majka (Mirjana Karanović) vodi ćerku (Marija Vicković) putem ka doktoru (Tanasije Uzunović) koji živi sam u vagonu u kome obavlja ilegalne abortuse. Čitavim putem traje sukob tradicionalnog stava protiv vanbračne trudnoće i mladalačke želje za rođenjem novog života iz ljubavi.
3. PRIČA: Voda. Nada (Nada Šargin), mlada žena u kasnim dvadesetim godinama života, priseća se u zatvorskoj ćeliji tragičnih događaja koji su je naterali da ubije svog muža. U klinici, u koju je policijskom maricom odvode na abortus njegovog deteta, susreće osobu koji nije očekivala...
 
24.08.2009
ZONA MRTVIH
ZONA MRTVIH
Režija: Milan Konjević, Milan Todorović
Uloge: Ken Foree, Kristina Klebe, Emilio Roso, Miodrag Krstović, Vukota Brajović, Marko Janjić, Steve Agnew, Nenad Ćirić, Iskra Brajović, Bojan Dimitrijević, Živko Grubor, Zoran Miljković

U celoj Srbiji se odvijaju velike vojne vežbe, i Pančevo postaje grad pod opsadom. Na železničkoj stanici ovog industrijskog grada, usled nesrećnog sticaja okolnosti, dolazi do ispuštanja eksperimentalnog i veoma opasnog biohemijskog otrova u vazduh. Iako mu je namena nepoznata, izgleda da otrov zaražene ljude pretvara u bezumna bića željna krvi. U isto vreme, agenti Interpola u saradnji sa našim snagama, sprovode transport zatvorenika iz Vršca za Beograd. U transportu je samo jedan jedini zatvorenik, misteriozne prošlosti, i na izgled veoma opasan. Na drugom kraju grada, ambiciozni, strani novinar, sa grupom lokalnih prijatelja, kreće put železničke stanice, gde je otrovni gas i pušten, kako bi o tome napravio ekskluzivnu reportažu.
   
TURNEJA
TURNEJA
Režija: Goran Marković
Uloge: Tihomir Stanić, Jelena Đokić, Dragan Nikolić, Mira Furlan, Josif Tatić, Gordan Kičić, Slavko Štimac, Vojislav Brajović, Sergej Trifunović, Emir Hadžihafizbegović, Svetozar Cvetković, Branimir Popović, Bogdan Diklić, Dejan Mijač, Aleksandar Stojković, Novak Bilbija, Jack Dimich, Stela Ćetković, Senad Bašić, Branka Šelić Ilić, Dušan Jakišić

Radnja filma odvija se u 1993. godini oko grupe beogradskih glumaca vođenih potrebom za brzom zaradom. Nesvesni u šta se upuštaju, dolaze u ratom zahvaćena područja Srpske Krajine i lutaju od ratišta do ratišta. Njihova naivnost dovodi ih u centar stravičnih događaja, ali istovremeno ih i spasava iz neverovatnih i po život opasnih situacija.

PROČITAJTE KRITIKU FILMA
 
25.08.2009
TAMO I OVDE
TAMO I OVDE
Režija: Darko Lungulov
Uloge: David Thornton, Mirjana Karanović, Branislav Trifunović, Cyndi Lauper, Feđa Stojanović, Jelena Mrđa, Goran Radaković, Mirjana Đurđević

Film prati dve povezane priče na dva različita kontinenta. Robert (David Thornton) je depresivni Njujorčanin koji u pokušaju da dođe do brzog keša završava u haotičnoj Srbiji, gde, umesto novca pronalazi svoju dušu. U isto vreme, mladi srpski emigrant Branko (Branislav Trifunović), hvata se u koštac sa Njujorkom, očajnički pokušavajući da omogući svojoj devojci prelazak iz Srbije u Ameriku.
   
DRUG CRNI U NOB-U
DRUG CRNI U NOB-U
Režija: Rade Marković
Uloge: Nenad Jezdić, Boris Milivojević, Marinko Madžgalj, Nikola Kojo, Nebojša Ilić, Dragan Jovanović, Dušanka Stojanović, Slobodan Ninković, Dragan Vujić, Danijela Mihajlović, Lena Bogdanović, Srđan Miletić, Dejan Matić, Vladan Dujović, Željko Mitrović, Dubravko Jovanović, Goran Daničić, Marko Živić, Milan Čučilović, Ana Sakić, Ratko Tankosić, Aleksandar Goranić, Slobodan Tešić, Dimitrije Ilić, Nađa Sekulić, Lako Nikolić, Bojan Stojčetović, Vladan Aleksić

April 1941. Srbija je porobljena i rasparčana. U trenutku kada su joj "silom oduzete teritorije", kada joj je flagrantno ugrožšen "teritorijalni integritet i suverenitet", kada Evropa pod dominacijom Nemačke "uvodi na silu svoja pravila u Srbiju", u Beogradu se rađa pokret otpora. Rodoljubi različitih shvatanja o borbi za dobrobit naroda pokušaće da okupatoru pomrse račune. Pored nacionalizma, patriotizma i komunizma pojaviće se i ideje o ličnoj koristi i bogaćenju.
 
26.08.2009
RANjENI ORAO
RANjENI ORAO
Režija: Zdravko Šotra
Uloge: Sloboda Mićalović, Ivan Bosiljčić, Nela Mihajlović, Nenad Jezdić, Dragan Nikolić, Marinko Madžgalj, Vojin Ćetković, Jasmina Avramović, Tijana Čurović, Danijela Štajnfeld, Danica Maksimović, Katarina Janković, Nataša Ninković
   
Dodela nagrade „Ona i on“
   
JESEN U MOJOJ ULICI
Jesen u mojoj ulici
Režija: Miloš Pušić
Uloge: Filip Đurić, Nikola Spasojević, Milica Trifunović, Nađa Dobanović, Nikola Ilić, Aleksandar Đurica, Jasna Đuričić, Boris Isaković

Film Jesen u mojoj ulici govori o Promaji (Filip Đurić) i Kučetu (Nikola Spasojević), dvadesetogodšnjacima koji besmisleno provode dan u jednom od zabačenih predgrađa Novog Sada. Tražeći novac da prvi put posle osnovne škole odu na more, provode nas kroz podsvet Detelinare i kroz pravu sliku dela drušva izgubljenog u tranziciji. Uprkos tome što sve ukazuje da ce ovo biti samo još jedan jesenji dan, na ovom naizgled bezazlenom putu dogodiće im se trenutak koji će zauvek izmeniti njihove živote.
 
27.08.2009
ČEKAJ ME, JA SIGURNO NEĆU DOĆI
ČEKAJ ME, JA SIGURNO NEĆU DOĆI
Režija: Miroslav Momčilović
Uloge: Miloš Samolov, Mirjana Karanović, Milica Mihajlović, Gordan Kičić, Branislav Trifunović, Vanja Ejdus, Jelena Đokić, Petar Božović, Danica Maksimović, Ljubomir Bandović, Tanja Pjevac

Alek (Gordan Kičić) je očajan pošto ga je nakon trogodišnje veze Teodora (Milica Mihajlović) ostavila. Pati, bezvoljan je, patetičan, i ima svakodnevne samosažaljevajuće seanse kod svog drugara Baneta (Miloš Samolov). Uprkos Banetovim savetima Alek i dalje zove Teodoru koja se u međuvremenu zaljubila u Nemanju (Branislav Trifunović). Problem je u tome što se Nemanja nije zaljubio u nju, već u u Marinu (Vanja Ejdus), nekoliko godina mlađu devojku. Nažalost, Marina nije zaljubljena u njega, nju jako privlači Alek, ali ne zna da je razlog njegovom "šarmu očajnika" brodolom s Teodorom, ona misli da je Alek takav sam po sebi.
   
SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU
SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU
Uloge: Srđan Dragojević
Uloge: Lazar Ristovski, Milutin Milošević, Nataša Janjić, Bora Todorović, Zoran Cvijanović, Branislav Lečić, Dragan Nikolić, Predrag Vasić, Boris Milivojević, Milena Dravić, Slobodan Ninković, Mladen Andrejević, Srđan Miletić, Bojan Žirović, Srđan Timarov, Milena Predić, Branislav Zeremski, Stefan Danailov, Jurij Čolović, Miodrag Krstović, Duško Mazalica, Dubravko Jovanović

Godina 1914. Mesto: selo u Srbiji na obali reke Save, prirodne granice sa moćnim Austrougarskim carstvom. Stanovništvo u selu je podeljeno između dve radikalno suprotstavljene struje - na jednoj strani su telesno sposobni seljani, potencijalni vojni regruti, a na drugoj invalidi veterani iz prethodna dva balkanska rata. Između te dve grupe vlada veliki animozitet.

PROČITAJTE KRITIKU FILMA
   
28.08.2009 Dodela nagrada i svečano zatvaranje Festivala
   
BUICK RIVIERA (gostujući film)
BUICK RIVIERA
Režija: Goran Rušinović
Uloge: Slavko Štimac, Leon Lučev, Aime Klein
Klub Vojske Srbije

Severna Dakota, SAD. Ova srednjeamerička država postala je dom mnogim izbeglicama iz Bosne i Hercegovine - Srbima, Hrvatima, Muslimanima. Hasan (Slavko Štimac) živi gorki američki san. On i njegova supruga Angela (Aimee Klein) nemaju dece i malo ih toga više veseli. Njegova jedina strast je Buick Riviera, automobil koji mu je, važniji od braka. Jednog jutra, na pustom lokalnom američkom putu upoznaje Vuku (Leon Lučev), bosanskog Srbina, i suočava se s nacionalnim i verskim netrpeljivostima njihove bivše domovine i vlastitih prošlosti. Zajedno provode sledeća 24 sata mentalno sabotirajući jedan drugoga, pokušavajući da dokažu ko je kriv za krvavi rat u domovini, ali ne mogu dokazati ništa, baš kao ni sam rat.
 
23.08.2009, 18:00
SRCE JE MUDRIH U KUĆI ŽALOSTI

Režija: Marin Malešević
Uloge: Milivoje Obradović, Aleksandar Đurica, Ratko Radivojević, Ervin Hadžimurtezić
 
24.08.2009, 24:00
ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE
ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE
Režija: Mladen Đorđević
Uloge: Mihajlo Z. Jovanović, Ana Aćimović, Predrag Damnjanović, Radivoj Knežević, Srđan Jovanović, Ivan Đorđević, Bojan Zogović, Nataša Miljuš, Aleksandar Gligorić, Srđan Miletić, Mariana Aranđelović, Srboljub Milin, Dragan Đorđević, Jovo Maksić.

Priča o mladom reditelju Marku (Mihajlo Z. Jovanović), koji, nakon neuspelih pokušaja da snimi svoj prvi igrani film, sticajem okolnosti upoznaje porno reditelja Caneta (Srđan Miletić) i počinje da radi filmove s njim, izražavajući revolt prema sredini. Nakon sukoba sa Canetom, on je prinuđen da se povuče iz posla, pa samostalno pokreće porno kabare sa predstavama koje su socio-politički angažovane. Ljudi koje okuplja oko sebe su porno glumci: gej par Džoni (Radivoj Knežević) i Maks (Srđan Jovanović), travestit Ceca (Ivan Đorđević), narkomani Rade (Aleksandar Gligorić) i Darinka (Mariana Aranđelović), kao i Dragan (Bojan Zogović), Sofija (Nataša Miljuš), Vanja (Predrag Damnjanović). Međutim, Canetov brat policajac prekida premijernu predstavu, a štampa ih pokopa, pa Marko donosi odluku da napusti Beograd i sa ekipom pokrene turneju po Srbiji. Ubrzo dolazi do ozbiljnih sukoba sa isprovociranim gledaocima sa kojima se sreću po selima kroz koja prolaze. Na tom putu upoznaju i nemačkog novinara Franca (Srboljub Milin) koji je fasciniran Balkanom. On nudi Marku da za njega radi filmove sa autentičnim scenama seksa i nasilja u kojima će žrtve biti dobrovoljci, oni kojima nije stalo do života... Ovaj crnohumorni road movie je na neki način nastavak prethodnog autorovog filma Made in Serbia.

Dejvid Torton i Sindi Loper u Nišu

Dejvid Torton, Sindi Loper i Ken Fori biće specijalni gosti „Filmskih susreta” u Nišu koji se održavaju od 22. do 31. avgusta na Niškoj tvrđavi. Od ove godine biće dodeljena i posebna priznanja stranom glumcu koji je ostvario zapaženu ulogu u srpskom filmu. Supružnici Dejvid Torton i Sindi Loper igrali su u filmu „Tamo i ovde” Darka Lungulova, a Ken Fori u hororu „Zona mrtvih”.

Filmski susreti u Nišu 2009

Tokom snimanja filma, Sindi Loper se sprijateljila sa Branislavom Trifunovićem. Nedavno su se ponovo sreli na prestižnom njujorškom „Trajbeka festivalu” na kom je ovaj film emitovan i srdačno su se pozdravili. Sledeće druženje biće, po svoj prilici, u Nišu od 22. avgusta.
- Bane je zaista divan! Odličan glumac, šarmantan, sladak… Oduševio me je. Imali smo odličnu saradnju. Čitava ekipa na snimanju je bila fenomenalna. Svi su se odlično zabavljali snimajući film - rekla je Sindi Loper za „Blic” srećna što je upravo u ovom filmu posle 15 godina igrala sa mužem Dejvidom Tortonom.
- Moj Dejvid je divan glumac i suprug pa nam je bilo veoma lepo na snimanju. Bio je to izazov, ali i jedno lepo sećanje na naše upoznavanje. Upoznali na snimanju filmu „Moon over Miami” i zaljubili se. Mi smo dve srodne, umetničke duše - ispričala je pop zvezda koja je inspirisana scenarijom ovog filma napisala i pesmu „Here and there” za svoj novi album.

Dejvid Torton, poznat po ulogama u filmovima Džima Džarmuša i popularnoj seriji „Red i zakon”, bio je gost ovogodišnjeg „Festa” i veoma se raduje ponovnom dolasku u Srbiju. On smatra da je Beograd prelep grad, pravo neotkriveno blago, a za naše glumce izjavio je da su divni i neverovatno talentovani. Srpski temperament i vedar duh mu se svideo, kao i hrana i piće, pa ne sumnjamo da će u Nišu, poznatom po gurmanlucima, uživati.

izvor Blic

„Beogradski fantom“

Beogradski fantom
Režija: Jovan Todorović
Uloge: Milutin Milošević, Marko Živić, Radoslav Milenković, Nada Macanković, Andrej Šepetkovski, Aleksandar Đurica, Miloš Samolov, Goran Radaković, Uroš Urošević, Boris Komnenić, Bojan Lazarov, Petar Mihailović

Reditelj Jovan Todorović, uspešni autor kratkometražnih ostvarenja nagrađivanih na beogradskom Martovskom i drugim domaćim i inostranim filmskim festivalima, debituje u „dugom metru“, posve netipičnim dokumentarno-igranim ostvarenjem. Na žalost, u našim uslovima ova kombinacija „igrenjaka“ i „dokumentarca“ obično je uslovljena produkcionim okolnostima, ponekad više nego početnim autorskim opredeljenjem (i to ne samo u ovom slučaju, dovoljno je da se prisetimo recimo Šotrinih „rekonstrukcija“ epohe u „Gde cveta limun žut“ itsl). Da li je to bio slučaj i sa „Beogradskim fantomom“ ostaje samo da nagađamo, ali činjenica je da je film imao porođajne muke (od priprema, preko realizacije, sve do postprodukcije) koje su trajale nekoliko godina, pokazuje sa koliko se problema mladi reditelj susretao na putu do konačne realizacije svog dugometražnog debija. Takođe, postoji i dilema da li je Jovan Todorović (koji je i koscenarista) od početka „Fantoma“ video kao dokumentarac, pa mu se priča „otvorila“ i ka igranoj strukturi, ili je ova hibridna forma od početka bila zamena za nemogućnost realizacije jednog čistokrvnog celovečernjeg igranog projekta? Sve ove spekulacije, u krajnjoj liniji ne moraju da utiču na ocenu o estetskoj vrednosti „Beogradskog fantoma“, ali svakako ukazuju na stanje koje vlada u srpskoj filmskoj produkciji (za koju, neki koji snimaju filmove i izvestan broj plaćenih novinara i „nazovi“ kritičara, veruju da se može nazvati kinematografijom).

Preciznije rečeno, „Beogradski fantom“ u produkcionom smislu je srpsko-mađarsko-bugarska koprodukcija. Dešava se godinu dana uoči Titove smrti, konkretno 1979. godine za vreme njegovog boravka na samitu nesvrstanih u Havani. Na ulicama Beograda u to vreme u večernjim časovima pojavljuje se tajanstveni, naravno ukradeni, beli „porše“, čiji vozač od početka postaje (anti)heroj tadašnjeg socijalističkog društva; javnost pogotovo intrigira njegov identitet koji vlast pokušava da otkrije uz pomoć „tastera“ (kako je to prikazano i u igranom delu oličeno u Komarcu kojeg igra Goran Radaković). Simpatije većine građana, koji okupljeni svake večeri na Slaviji očekuju odakle će se pojaviti Fantom (o kojem izveštavaju i mediji, jedan od njih je poznati radio i TV voditelj, Marko Janković) i nadmudriti do tada nedodirljivu narodnu Miliciju, na njegovoj su strani. Iako direktno ne ugrožava društveni poredak, vlast mora nešto da preduzme, jer se u javnosti stvara utisak o njenoj bespomoćnosti, a vremena ima samo do povratka doživotnog Predsednika sa, nama tako bliske a tako daleke, Kube.

Između subjektivne rekonstrukcije epohe sa elementima dokumentarne bajke, ispunjene nostalgijom, iako govori o vremenu čiji savremenik autor nije bio (Todorović je rođen iste godine kada su se i desili događaji opisani u filmu), umetnuti su igrani elementi koji govore kako o Vladi Fantomu (igra ga Milutin Milošević), njegovom poigravanju sa policijom i specifičnom odnosu sa Đinom (Nada Macanković), tako i o čitavoj galeriji likova koji pokušavaju da doskoče tajanstvenom vozaču u belom „poršeu“. Todorović insistira na urbanoj legendi kojom je zaogrnut i sloj fikcije ovog filma, upotpunjen zanimljivo odabranom muzikom, ali i dokumentarni deo ispunjen svedočenjem realnih ličnosti koje se nekoliko decenija nakon opisanih događaja, sa dosta emocija i živopisno prisećaju jednog prošlog vremena, koje je bilo daleko od idealnog, ali u kojem je ipak bilo malo više skrupula. I upravo ta atmosfera je i najbolji deo Todorovićevog filma, koji je režiran na dopadljiv način, zanatski precizno, ali sa određenim slabostima na dramaturškom nivou. Lik Vlade Fantoma, i to onaj igrani deo ostao je prilično šematski postavljen i nedovoljno motivisan, a čini se da je reditelj tu mogao više pomoći da je od početka insistirao na kombinovanju njegovog svakodnevnog života sa skrivanjem identiteta za vreme vožnje (na način kako se to čini sa nekim likovima superheroja u stripu i na filmu) što je duže moguće, skoro do kraja filma, ili makar do Đininog bacanja ruže na auto. Sve to bi svakako uticalo na kvalitet naracije ovog filma zaokružujući ga i u stilskom smislu, a približilo bi ga i nekim potencijalnim kinematografskim uzorima u svetu.

Ovako, imamo zanimljiv, ali pomalo nedomašen film, sa, u našim uslovima, više nego korektno režiranim akcionim scenama, koji osim što predstavlja bajkoliku rekonstrukciju jedne epohe zanimljive rediteljevim vršnjacima i još mlađim gledaocima (a možda i ponekom starijem konzumentu priče o urbanoj legendi s kraja sedamdesetih), govori više o Todorovićevim autorskim mogućnostima, nego što predstavlja celovito filmsko ostvarenje.

Dejan Dabić
Kritika preuzeta iz Pressinga uz dozvolu redakcije


"SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU"

Sveti Georgije ubiva aždahu
Režija: Srđan Dragojević
Scenario: Dušan Kovačević
Uloge: Milutin Milošević, Lazar Ristovski, Nataša Janjić, Bora Todorović...

SVETI GEORGIJE je film koji pokušava da, gledajući u prošlost, objasni sadašnjost. Konkretno, smeštajući svoju radnju na sam početak I svetskog rata, on bi da nam objasni čitav mračni XX vek po kome je Srbija bauljala, bez cilja, stalno se osipajući, dok nije došla do ovoga u čemu je sada.

To je zanimljiva, svakako hvale vredna ambicija. Ali, zašto nam se onda ta tema servira u pozadini jedne neubedljive, klimave melodrame?

Glavni junak je Gavrilo (Milutin Milošević), mladić koji se iz Srpsko-Turskog rata vraća bez jedne ruke, zbog čega odbacuje ljubav Katarine (Nataša Janjić) koja se zato okreće Đorđu Džandaru (Lazar Ristovski). Stara ljubav tinja, ali tinjaju i tenzije koje će dovesti do I svetskog rata, što eksplodira u prvoj velikoj bici tog rata, na Ceru. Kao što se iz ovoga može videti, paralelno sa pričom o ratnicima, film govori i o ljubavnicima – zapravo, implicira da su Srbi oduvek od ljubavi više voleli da vode rat.

Pouke koje ovaj scenario izvlači iz istorije krajnje su sumnjive: prema prikazu Gavrila Principa (Dušan Mazalica), reklo bi se da je I sv. rat izazvao samotni smušenjak koji ne bi bio u stanju ni pertle da veže a kamo li da ubije jednog Cara. Istorija se, pri tom, ukazuje kao nepojmljivi fatum u kome su pojedinci i mali narodi bespomoćni da kroje svoju sudbinu, ali se, istovremeno s plačnim struganjem u ćemane nad zlehudom srpskom sudbinom, nagoveštava da su nekako Srbi sami krivi za "mrak" koji ih je snašao zato što su umesto puta ljubavnika – odabrali put ratnika. Pa dobro, autori, opredelite se: jesmo li u "mraku" zbog sudbe klete, ili svojom krivicom?

Ali, da li je izbora zaista bilo?
Dilema koju SVETI GEORGIJE... upriličava je – lažna dilema. Njegovi zaključci ne proističu iz njegovih premisa, pored ostalog i zato što melodramska potka nije uverljiva po sebi, niti je na ubedljiv način spojena sa širim, istorijskim planom. Gavrilova odluka da se odrekne Katarinine ljubavi zato što više "nije ceo čovek", i kasnije ljubavisanje sa tom istom Katarinom, sada udatom ženom, čine ga tragikomičnim, i čak prezira vrednim likom koji ne zna šta hoće, i predomišlja se kao neko đače, a ne kao zreli, tragični lik. Tu nimalo ne pomaže jednodimenzionalna gluma Milutina Miloševića, koji tokom celog filma ima jedan te isti namršten izraz lica, kao da pati od lošeg varenja ili, daleko bilo, hemoroida.

Pored toga, njegovog takmaca u ljubavnom trouglu igra Lazar Ristovski, što kasting čini dodatno problematičnim: iako se ovde Ristovski, za promenu, ne krevelji kao u većini svojih novijih filmskih pojava, već podseća na svoje davno pokazane i pomalo zaboravljene dramske potencijale, problem je u godinama. On je prestar za ovu ulogu, i u scenama sa njegovom nevernom ženom, koje bi trebalo da budu melodramatične, gledalac teško može da se saživi s njim. Mnogo prikladnija reakcija bila bi pomisao: "Pusti je, čiča, može ćerka da ti bude!"

Isto kao što je neubedljiva na nivou pojedinačne, drama je neubedljiva i na planu nacionalne sudbine.
Kakva se slika htela ostaviti o srpskoj borbi u I sv. ratu stavljanjem u prvi plan anegdote o slanju na prvu liniju fronta nenaoružanih invalida iz ranijih ratova – ostaje nejasno. Zbog čega baš taj detalj, zašto baš ta epizoda, koju znakovitost ona nosi da bi bila paradigmatična ne samo za I svetski rat, nego i za dalju srpsku sudbinu tokom XX veka? Najzad, ako je tragedija tih invalida nešto što bi trebalo da nosi najveće emocionalno ulaganje i znakovitost u filmu, zašto su nam njihove sudbine prikazane tako da nas nije nimalo briga kada na kraju stradaju u gotovo patetično neveštim scenama "kulminacije"?

Neujednačenim osciliranjem između karikature (tokom većeg dela filma) i patetike (na kraju) njihovo stradanje ne ostavlja jači utisak, a isto važi i za Katarinino besno udaranje po grudima dvojice stradalih ljubavnika na samom kraju. Da li bi svetski rat možda bio izbegnut da su se obojica sakrila ispod njene suknje? Da li su njih dvojica (kao i toliki drugi njihovi savremenici) imali ikakvog izbora po pitanju odlaska u rat? Film kao da nam poručuje da su Gavrilo i Džandar nekako "krivi" što su otišli da ubivaju austrougarsku "aždahu", umesto da sede kod kuće sa ženama, nadajući se da im aždaha na prag neće doći. Drugim rečima, ispada da je i G. Principu trebalo samo naći zgodnu devojku pa da se spreči izbijanje rata.

Reklo bi se da je priča o svetskim ratovima i srpskoj ulozi u njima ipak mnogo složenija od ove nefokusirane i nedomišljene tragi-komedije. Uprkos velikom budžetu (od koga se vrlo malo vidi u samom filmu), SVETI GEORGIJE  nam svoju priču iznosi na filmski vrlo siromašan način, bez jasne autorske vizije ili energičnosti i emocionalnosti ranijih Dragojevićevih filmova. Najveći promašaj ovog filma je to što je toliko prosečan, i u krajnjoj instanci – nebitan. On je irelevantan i na lokalnom nivou, gde samo naduvava i očiglednijim čini standardne boljke srpskog filma, dok o međunarodnom značaju ovog nesuđenog epika ne može ni biti govora.
Umesto sa eksplozijom (kvaliteta), priča o najskupljem srpskom filmu završila se – ćorkom. Na žalost, ne i "ćorkom" za one koji su protraćili narodne pare za jedan idejno i estetski sumnjiv i nepotreban film.

Kritika preuzeta iz Pressinga uz dozvolu redakcije


"TURNEJA"

Turneja
Scenario i režija: Goran Marković
Uloge: Tihomir Stanić, Jelena Đokić, Dragan Nikolić, Mira Furlan, Josif Tatić, Gordan Kičić, Slavko Štimac, Vojislav Brajović, Sergej Trifunović…

TURNEJA je angažovan film. Angažman se sastoji u pokušaju reditelja da profesiju glumca (a, indirektno, i svoju sopstvenu) odbrani od svake krivice za građanski rat u devedesetim. Naizgled "anti-ratni", njegov angažman je mnogo problematičniji, i čini ga srodnim recentnim bosanskim kvazi-humanističkim, a zapravo jedva prikrivenim anti-srpskim pamfletima.

Njegova politika je koliko naivna toliko i jednostrana i, na kraju krajeva, zla i štetna.
Evo kako se Goran Marković suočava sa zlom u sebi i drugima: tako što svoju profesiju fanatično brani i uzdiže, a za sve ostalo okrivljuje zaslepljene glupake, grupaciju koja se (prema ovom filmu) isključivo sastoji od Srba. Suština promašaja TURNEJE počiva u premisi prema kojoj su glumci samo glumci. Oni su, navodno, ne samo bez nacije nego i bez ikakvih političkih ubeđenja; još gore, prikazani su kao lujke koje nemaju pojma šta se oko njih dešava, ko s kim i zašto ratuje, potpuno pasivne na stradanje oko sebe i razloge za njega, sa glavama zarivenim u oblake. To je ta vizura "prosvećenog" B92 intelektualca koji nije video rat, ali je o njemu čitao u renesansnim dramama.
Ideja bi trebalo da bude da glumci ne pripadaju nijednom prostoru, nijednoj naciji, nijednom vremenu, već su posvećeni onom univerzalnom, što prevazilazi sve granice. Te fraze možda fino zvuče na papiru, ali u estetski skromnoj i idejno nedomišljenoj inscenaciji ovog filma one ne uspevaju da postanu životne i ubedljive. Zbog svoje tendenciozne jednostranosti postignuti utisak je upravo suprotan. Umesto da podari dostojanstvo i čast glumačkoj profesiji (intencija vidljiva i u posveti roditeljima, Oliveri i Radetu Markoviću), reditelj uspeva samo da glumce prikaže kao idiote, a Srbe kao zlikovce.

Glumci su naivni. Oni su kao deca. Oni ceo film provedu ne skidajući kostime i šminku. Oni ne znaju gde su. Oni ne umeju da se snađu u ovom "glupavom, kretenskom ratu". Njima je zlo nametnuto. Jednom rečju, oni su kao muslimani. Jer, standardni prikaz muslimana iz Bosne (kako u bosanskim, tako i u belosvetskim, a sada evo i u "srpskim" filmovima) baš je takav: naivni, izgubljeni, pasivni, dobroćudni, blago luckasti (Mujo i Haso!), nesnalažljivi, zatekli se u jednom nametnutom ratu u kome su stekli neprikosnoveni oreol žrtve. Siroti mali hrčki. Siroti mali glumci.

Učesnici ove turneje nisu Srbi, oni su glumci (kako jedan od njih kliče usred minskog polja)! Oni bi da izvode svoje besne gliste i cupkaju uz prdavu renesansnu muziku i da se ne osvrću oko sebe.

S druge strane, sve zlo oko njih koje nam film prikazuje ima dva isključiva oblika: 1) Srbi, i 2) fatum, zli duh Balkana.
1) Srbi. Naravno, ko drugi? Kao da desetine Eurimages-sponzorisanih filmova nisu već "dokazale" to isto. Svi znaju da su Srbi najodgovorniji za rat, a Marković nam samo dodatno ilustruje to opšte mesto. Počev od nacionalističkih "pesnika" kao izazivača (Voja Brajović u još jednoj ulozi ljige-veće-od-života, maltene preslikan iz hrvatosrpske Eurimages-travestije NIJE KRAJ), pa preko ratnih profitera (koji tretiraju žene kao roblje) sve do vojnika (sirovina koje dobacuju glumicama, psuju, tuku se, a kad treba deaktivirati minu – sposobni su samo da dignu sebe u vazduh) i zločestih paravojnika (Sergej Trifunović u izvanrednoj epizodi kao, praktično, filmska parafraza Arkana).

Šta vidimo u ovom filmu?
Srbi drže druge u okruženju. Srbi nemaju žive ratne zarobljenike. Srbi cupkaju uz neslušljivi ratnohuškački folk. Srbi padaju na nacionalističke žvake koje im prodaju trećerazredni pesnici. Srpski trećerazredni pesnici prodaju priče ne o nebeskom nego o vanzemaljskom narodu. U celoj bulumenti tih srpskih subhumanoida nekako se omaklo da jedini upola-respektabilni junak bude upravo taj protraćeni "Arkan": sve ostalo je neobrijano, neandertaloidno, raspojasano, nesposobno, osiono, priprosto, krvožedno. Jednom rečju, kako mala Jasmila zamišlja "ćetnike". Baš onako kako ih Eurimages najviše voli!

2) Fatum, zli duh Balkana, Bosna kao Tamni vilajet u kome drekavci izazivaju ratove.
Naravno. To nam je rekao Slavko Štimac pred kraj filma. Njegov lik u priličnoj meri je naslonjen na ono što je već igrao u Šijanovom S.O.S.-u: Štimac kao mudri duh iz boce, antički hor u jednoj osobi, negde u pozadini, radi malo, kazuje malo, ali kad se pojavi, otkriva nam suštinu. On je (zbog DOLI BEL?) nekako postao simbol nekadašnje Juge, tog melting pota čija je esencija trebalo da bude oličena u Bosni, a njegov lik ostarelog bebi-fejsa je instant-asocijacija na ideal nikad realizovanog bratstva a kamo li jedinstva.
Prema ovoj popularnoj vizuri, ratove ne izazivaju ekonomski, politički, religiozni faktori.

Ne, izazivaju ih duhovi prošlosti. Hrvatski film ŽIVI I MRTVI propagirao je to isto. Bosna: Tamni vilajet. Zona sumraka. Poprište iracionalnih sila. Marković se na to naslanja kad pokazuje da sve što treba jeste da u taj bosanski kotao ubaciš dvije žlice trećerazrednih srpskih pesnika, srpskog ratnohuškačkog folka, srpskih retard-teorija zavere, i – eto ti rata! Marković je objasnio! Toronto je nagradio. Ko smo mi da se bunimo?

Bosanci su ovde dobri momci – najbolja uloga, skoro jedina koja u toj orgiji karikatura i stereotipova uspeva da izazove ne samo emociju (kao Sergejev "Arkan") nego i saživljavanje, jeste ona bosanskog zapovednika, bivšeg (nezalečenog?) Jugonostalgičara, Zvezdaša, ljubitelja beogradskih fora i fazona, kome je dovoljno odigrati deonicu iz antičke drame pa da umesto na klanje glumce pošalje nazad u Srbiju (eh, da je više srpskih zarobljenika znalo napamet klasične monologe!). Ako će strani gledalac osetiti simpatiju za neki lik u ovom filmu, to je onda za ovog muslimanskog ratnika. Srbi su, u najboljem, patetični, a najčešće samo odvratni (videti pod: Josif Tatić).

Inače, iz priče ovog Bosanca proističe da su njima Srbi nametnuli rat: da nije bilo velikosrpske velikohegemonije oni bi nastavili da navijaju za Zvezdu i uživaju u Beogradskim glumcima! Ali, luče moje malo, nije nam se dalo, da zajedno gradimo svoj SFRJ dom! Zli i glupi Srbi srušiše Jugoslaviju i slomiše bosanski lonac.
TURNEJA je toliko politički naivna (ali, da li je zaista?) da o njoj ne vredi ozbiljnije pričati kao o filmu: ovo je tek još jedan sumnjivi Eurimages pamflet koji će da se nagrađuje na stranim festivalima kako bi se nagrđivala slika o ovom i bez toga dovoljno ocrnjenom narodu. Od objektivnosti i univerzalnosti ovde nema ni slova.
Eto kako se Goran Marković suočio sa zlom u sebi i oko sebe. Ovim filmom poručio je: "Nisam ja kriv! Nismo mi umetnici krivi! Nisu moji tata i mama krivi! Krivi su Srbi koji ne idu u pozorište!"
Da li mu verujete?

DEJAN OGNJANOVIĆ

Kritika preuzeta iz Pressinga uz dozvolu redakcije


Prateće manifestacije Festivala

Subota 22.08
12:00 – Fest. centar („My place“) Pres konferencija
14:00 - Fest. centar Doček učesnika i gostiju
19:00 – Gradska kuća – Prijem kod gradonačelnika
Otvaranje izložbe „43.FS-ispred kamera“

Nedelja 23.08
12:00 – Fest.centar („My Place“) Pres konferencija
13:00 – Fest. centar Promocija časopisa „Yu film“
13:30 – NKC – Promocija monografije i dokumentarnog filma o Miri Banjac
20:00 – Paviljon u Tvrđavi – Izložba Press Photo Srbija (Asocijacija medijskih fot. Srbije)

Ponedeljak 24.08.
10:00 – Fest.centar („My Place”) Okrugli sto: „Glumac u koprodukciji“
12:00 – Fest.centar („My Place“) Pres konferencija
13:30 - Fest.centar- Promocija knjige G.Markovića „Praška škola ne postoji“ (2.izdanje)
14:00 – Dečja biblioteka – Škola crtanog filma
18:00 – Klub Vojske – Program Kino region: „Petlov doručak“, režija: Marko Naberšnik
Uloge: Primož Bezjak, Vlado Novak, Pia Zemljič
Slovenački film o mladiću Đuru i devojci Bronji. Đuro je šegrt kod starijeg majstora Gajaša koji sanjari o Severini koja u sklopu turneje nastupa i u njihovom gradu.
19.30 - Evropska kuća-Izložba Katarine Radenković

Utorak 25.08
10:00 – Fest.centar („My Place“) Okrugli sto: „Glumac u koprodukciji“
12:00 – Fest.centar („My Place“) Pres konferencija
13:30 – NKC – Promocija monografije i dokumentarnog filma o Miri Stupici
18:00 – Klub Vojske – Program Kino region: „Snijeg“, režija: Aida Begić
Uloge: Zana Marjanović, Jasna Ornela Beri
Bosanski film koji se dešava posle rata nateritoriji bivše Jugoslavije. Šest žena, jedan stariji čovek, jedan dečak i četiri devojčice žive u ratom razrušenom selu. Neočekivana poseta dvojice biznismena i njegova nemoralna ponuda stavlja ih pred veliku dilemu.

Sreda 26.08.
12:00 – Fest. centar („My place“) Pres konferencija
13:00 - Fest.centar („My Place“) Promocija časopisa „Novi Filmograf“
14:00 – Fest.centar („My Place”) Promocija knjige „Posle fajronta“ (o Pavlu Vuisiću)
18:00 – Klub Vojske – Program Kino region: „Olive Girls“, režija: Nikola Ćurčin
Aleks, žena četrdesetih godina, poziva svoju 23-godišnju kćerku Lusi na Hvar da joj pomogne pri snimanju emisije. Putovanje se pretvara u potragu za Lepim Matkom, hrvatskim „galebom“ koji je nestao pre dvadesetak godina.

Četvrtak 27.08.
12:00 – Fest. centar („My place“) Pres konferencija
13:00 – Fest.centar Promocija časopisa „TFT“
14:00 - Fest. centar Promocija knjige I.Karla
18:00 – Klub Vojske – Program Kino region: „Ja sam iz Titovog Velesa“,
režija: Teona Strugar Mitevska
Uloge: Labina Mitevska, Ana Kostovska
Makedonski film o tri sestre: Afrodita je nevina devojka koja je ostala nema nakon što ih je majka napustila, Safo je njena sestra bliznakinja,ambiciozna odbojkašica, a tu je i lepa Slavica, bivša narkomanka. Bliznakinje traže muža za Slavicu koji bi ih sve izdržavao.

Petak 28.08.
12:00 – Fest. centar („My place“) Pres konferencija
13:00 – Fest. centar – Zvanični žiri
18:00 – Klub Vojske – Program Kino region: „Tri majmuna“, režija: Nuri Bilge Čejlan
Uloge: Javuz Bingel, Hatiče Aslan, Ahmet Rifat Šungar
Turski film o bračnom paru, njihovom sinu i muževljevom šefu. Film koji je dobio nagradu na festivalu u Kanu, prikazuje napore članova porodice da ostanu na okupu tako što se prave gluvi, slepi i nemi u odnosu na probleme koji bi mogli da ih rastave.
Povezane teme
Ostali čitaju i...
Program filmskih susreta 2009
Zvaničan program 44. filmskih susreta u Nišu

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

------------------------------------ REKLAMA ------------------------------------
Niško Srce Konstantinovo Raskršće
Spomenici Srbije Dević Design
Behance Network Nišville Jazz Festival