Davne 1979, Piter Straub je ucinio nešto neverovatno. Iskombinovao je duboko potresnu pricu o cetiri stara coveka koji pricaju price sa uzbudljivošcu i napetošcu natprirodnog trilera. Ucinio je to naizgled bez napora, i stvorio jednu od najvecih prica strave ikada ispricanih. "Prica o duhovima" upoznaje citaoca sa Društvom Mezetlija - cetvoricom staraca, najboljih prijatelja sa zajednickom tajnom koji se sakupljaju da bi bi jedni drugima pricali price o duhovima. Prica koju nikad ne pominju je ona koju su nekada davno, sami proživeli. Straub prožima njihove price sa pravim osecajem patnje, gubitka i užasa koji vas tera da vrtite stranice tražeci još.

    On piše price unutar prica kao da je on izmislio postupak, i samouvereno koristi svaki moguci trik iz pandorine kutije žanra žonglirajuci stereotipima i premecuci ih naopacke. To je književni kovitlac izvanrednog pisanja. Knjiga je uspela i kricarski i komercijalno, lansirajuci žanr horora u osamdesete sa snagom kakva nije postignuta nikada ranije. To je prica o cetiri usamljena starca, koji jedni drugima pricaju price. Kao što smo to oduvek cinili.

   Kada ga svedemo na samu osnovu, roman je prica o osveti sa one strane groba. U oktobru 1929. godine, tri nedelje posle Crnog Ponedeljka - velikog kraha berze, petorica uzornih mladica iz Milberna, država Njujork su ubili lepu mladu ženu po imenu Eva Gali. Iako je u pitanju bila nesreca, uspanicili su se i odlucili da ne prijave njenu smrt. Smestivši je u pozajmljena kola, gurnuli su vozilo u obližnje jezero. Dok kola tonu u mulj, oni ugledaju prizor koji ce ih proganjati ostatak života: za trenutak, kada su ugledali njeno lice kroz zadnje staklo, izgledalo je kao da je Eva još uvek živa. Duboko potreseni, zaklinju se da njenu smrt sacuvaju kao tajnu, i nastave sa svojim životima. Pedeset godina kasnije, isti ljudi, sada uspešni gradani i dalje žive u Milburnu. Poznati kao Društvo mezetlija, redovno se sastaju da bi razmenjivali price o duhovima. Iznenada, jedan od njih - Ed Vonderli umire pod misterioznim okolnostima - naizgled od straha a preostali clanovi pocnu da sanjaju prorocanske košmare u kojima vide svoje smrti. A strašne stvari se dešavaju njihovom uspavanom gradicu. U ocajnickoj potrazi za odgovorima, grupa piše Donu Vonderliju, Edovom necaku koji je pisac, i mole ga da dode u Milbern. Don je napisao knjigu o natprirodnim stvorenjima i ta knjiga ima zaprepašcujuce slicnosti sa njihovom realnošcu. Njegov dolazak u Milbern ce pokrenuti lanac dogadaja koji dovodi do razrešenja misterije ali ce, nalik na knjigu koju Straub navodi kao uzor za "Pricu o duhovima" - Kingov roman "Salemovo", na širem planu dovesti pred ivicu uništenja ceo Milbern i sve njegove stanovnike.

   U ovom romanu, Straub sipa iz rukava reference na literarne prethodnike u hororu: dvojica staraca se prezivaju Džejms i Hotorn, a jedna od strašnih prica koju pricaju je jedva prikriveno prepricavanje Džejmsovog "Okreta zavrtnja" (1898). Uz to, roman takode pokazuje i uticaj eksplicitnog, nasilnog horora 70-ih i 80-ih, koji je cesto imao i skoro apokalipticni ton: dobar deo romana se sastoji od vinjeta koje detaljno opisuju postepeno uništenje gradica tokom zlokobne, sveobuhvatajuce snežne oluje. Intrigantni, elegantni pocetak je jedan od najboljih u bilo kojoj prici strave: "Šta je najgore što si uradio u životu? To ti necu reci, ali ispricacu ti nešto najgore što mi se dogodilo... Nešto grozomorno..."
Iako se roman baš ne složi najbolje na kraju (uobicajen problem kod tolikih epskih dela žanra, narocito kod Kinga - izgleda da postoji problem u strukturi kod završavanja veoma dugackih horor romana), ipak je to najvecim delom kompleksna, bogata i na momente rastrojena prica, koja je bolja u momenatima tihog, suptilnog horora, nego u mnogim prenaglašenim scenama smrti koje zacinjavaju naraciju. Ogroman komercijalni uspeh romana je od Strauba napravio pravu zvezdu žanra, ali to je bila titula koje se, kako se cini, rado odrice.

   "King za intelektualce", ili makar malo nacitanije ljubitelje horora, Piter Straub je ovim romanom istražio mogucnosti žanra, da bi se u svojim potonjim delima pozabavio redefinisanjem istog. "Prica o duhovima" je spoj dva senzibiliteta: Kingovog, iz kojeg vuce svoje teatralnije trenutke i Straubovog, u tome da u potpunosti ispunjava njegove literarne ambicije da proširi granice tradicionalne price o duhovima. Ovo je takode i prvi primer tipicnog Straubovog istraživanja moci prica i njihove snage da otkriju istinu. Ne cudi cinjenica da su ova dva velikana horora i dobri prijatelji i povremeni kolaboracionisti ("Talisman", "Crna Kuca") i skoro je nepotrebno reci da su zajedno definisali horor književnost kakvom je danas znamo. "Prica o duhovima" je Straubov kamen temeljac u toj gradevini i ne treba je propustiti, makar nam stigla i sa tolikim zakašnjenjem. Svaku pohvalu zaslužuje i prevodilac Aleksandar Markovic, koji je sa stilom savladao zahtevan, višeslojni tekst i u dobroj tradiciji žanrovskih dela iz ovog perioda više nego obiman roman.

Pavle Zelic

NAPOMENA: Recenziju ekskluzivno ustupa akademski list PRESSING