Hornsman - ajde da se volimo

Piše: Aleksandar Nikolić - Coa
Foto: Jelena Videnović

Oooooooo o o o jeeeaaaa jeeeaaaaaaaaa Jah ovo....Jah ono.... (prva stvar)

Oooooooo o o o jeeeaaaa jeeeaaaaaaaaa kill all the white man.... (muzički sasvim „drugačija“ druga stvar) ...



I tako su se redjale potpuno različite pesme sa DJ pulta dok se „Feedback“ poprilično brzo punio što je malo neuobičajno jer je ta rege-električarska ekipa izdresirana da se ne pojavi pre 12, šta će ljudi da rade od sabajle tamo zar ne? Još na ulazu se videlo da nam ne gine sauna u gužvi i da je „Feedback“ premali da primi sve ljubitelje lika i dela Nemanje Kojića (a.k.a Hornsman Coyote-a).

Još od „Munja“ u kojima je prvi put široj masi otkrio „Eyesburn“ a od „Fool control“ napravio kult, Kojot lagano izrasta u jednu od najuticajnijih figura srednje generacije na muzičkoj sceni. Iako je gitarska faza gotova a „Eyesburn“ izgleda pokojan, nije mu trebalo dugo da sam krene putem travnatih livada rege muzike. Ubrzo je usledila saradnja sa eminentnim imenima britanske muzike,izmedju ostalih i sa „Asian Dub Foundation“.

Masu je rege bitovima i pozitiv vajbrejšanima zagrevao „Martinees Selecta“, koji je obavljao poso DJ-a, iako mu uz „ime“ ne stoji ta titula, i čekao da mu se priključi Hornsman. Oko bine su se motali snopovi dredova i sve je delovalo kao revija frizerskog salona „Lee Scratch Perry“, kolekcija vutra-zima 2009, sa tek po kojom „trobojkom“ na glavi i stoljnjakom oko vrata da unese živost. Masa lagano talasa i čeka ono zbog čega je došla.

Taman kad sam pomislio da je Kojot dosao samo da bi se slikao sa curama i paljevincima on se opsetio da treba da duva...i u trombon. Na binu je izasao u ponoć a sa nje sišao sat i po kasnije. Krenulo je silovito(koliko to moze rege da bude) i već na prve ritmove i trombonske deonice se talasanje pretvorilo u bacakanje i skakanje. Dredovi su pomahnitali leteli na sve strane i šibali me po faci. Kružili su bitovi,kružili su „joistici“, temperatura je rasla a publika ovacijama pozdravljala Kojota i Selectu u svakoj pauzi, neumorno i do samog kraja. Ceo repertoar je izveden premijerno niškoj publici, ali je popriličan broj ljudi uveliko pevao u glas sa Kojotom. Nekoliko pesama ima vidni radio-TV potencijal i dozu hitičnosti što znači da ćemo tek slušati o Hornsman Coyote-u. Da sve ne bude jednolično tu i tamo je poneki drum ’n’ bas ritam dodatno potpaljivao ljude, a Kojot je pred kraj uputio poziv nekom niškom MC-ju da mu se pridruži na bini. To mu je bio pametan potez jer je tada već krenuo da zaboravlja tekstove i da vraća pesme iz početka dok ih i ja nisam naučio iako ga skoro ništa ne razumem. Posla se prihvatio najbolji mogući čovek-Markonjero. U pesmi se snašao bolje i od samog Kojota,izfreestylovao svoje i otišao. Tada je već trebao da bude zvanično kraj ali ljudi alavi pa im nikad dosta tako da je Kojot preskočio odlazak i vraćanje na bis i odmah počastio sve prisutne na zlatno doba „Eyesburna“ vezujući „Foundation“ i „Fool control“. I zaslužili su, nema šta. Ni sam Kojot se nije nadao ovakvoj posećenosti i prijemu. Vidno oduševljen sve vreme se klanjao i zahvaljivao dok ipak nije morao da sidje sa bine. Većina je tada otišla a najistrajniji su ostali da mrdaju i da ćaskaju sa Beogradjanima.

Kojot je svim poklonicima rege zvuka priredio fenomenalan koncert i pravu poslasticu a nama ostalima odličan provod ali uz bitnu ideološku podlogu koju, kako i sam kaže, ne smemo zaboraviti. Rege je više od muzike, to je kultura koja se bavi egzistencijalno-socijalnom problematikom, ruke koje treba da drže Babylon za rogove i da stišavaju mržnju i ratove. Šteta što je nekima rege ipak samo muzika za varidbu, a Bob Marley samo poster... Jel ste čuli bre navareni pomodari!? Aj mir i ljubav svima...