ExeNet - Najveći internet provajder u Nišu
ExeNet - Najveći internet provajder u Nišu
Naslovna - Nebojša Ozimić | Cincari Niša - Feljton | Cincari Niša (7)
Feljton | Cincari Niša (7)

Feljton | Cincari Niša (7)

Cincari Niša

Prosvetiteljstvo i sveštenstvo

Kao i u svim gradovima Srbije turskog doba tako je i u Nišu sveštenstvo bilo nerazdeljivo od prosvetiteljstva. U početku se veoma teške dolazilo do knjiga pisanih na slavjenoserbskom i grčkom.

Nikad nije uhvaćen prvi nama poznati prenosilac knjiga u Srbiju, Toma Konstantinović, poreklom Cincar koji je bio konzul niškog đumruka. O njemu, na žalost, nema više podataka ostim one da je njegov unuk Mladen Konstantinović, u borbama koje su prethodile oslobođenju Niša, nalazio puta i načina da poverljiva dokumenta i obaveštenja o turskoj vojsci doturi srpskim vojnim starešinama preko frontovske linije.

Već u trećoj deceniji 19. veka postojala je u Nišu pored srpske i tzv. “grčka” škola koja je bila organizovana za potrebe grčke i cincarske dece. Po Jovanu H.Vasiljeviću nastava i organizacija ove škole bila je “na visini” dok su izdržavanje učitelja pomagali trgovci Grci i Cincari. Ovoj školi je u nabavci učila znatno pomogla Komisiono – špediterska kuća Nikole Hristodulua iz Niša koja se “nije vodila isključivo svojim materijalnim interesima već je u okviru svog poslovanja izvršavala i određene zadatke u nacionalnoj propagandi jer je godinama prenosila iz Srbije (misli se na tada oslobođeni deo Srbije, N.O.) knjige za srpske škole u Jugoistočnoj Srbiji”. Ostalo je zapisano da je jedan od prvih nezvaničnih učitelja u Nišu bio đakon a kasnije i episkop niški Grigorije a posle njega izvesni pop – Petar “Cincarin” koji je podučavao poznatog niškog učitelja Atanasija Petrovića – Tasu.

Najpoznatiji i dugo vremena jedini niški učitelj u kasnijem periodu bio je Cincar Spiridon Jovanović koji u Niš dolazi iz Čakova oko 1830. godine. I pored povremenih odlazaka van Niša (Veles u dva navrata) ovaj veliki reformator niškog školstva je ostavio za sobom dubok trag koji su sledili kasniji niški učitelji. Spiridon Jovanović je dugo vremena živeo u kući Nikole Hristodulua na čiju adresu su stizale knjige iz Grčke i Bugarske. Nišlije su brzo zavolele ovog predanog učitelja koji nije pravio razliku među školama tako da su mu sa putovanja neretko donosili skupocene poklone. Za uzvrat, Jovanović je uspeo da se izbori za pomoć vladike niškog oko nabavke knjiga koje je preko trgovca Manojla Stevanovića slao kako Beogradski mitropolit tako i knez Miloš Obrenović. Spiridon Jovanović je organizovao nastavu tako što je imao još dva pomoćnika koji su se uz njega spremali za posao učitelja. Jedan od tih pomoćnika (“Kalfe”) bio je Atanasije Petrović, kasnije poznati učitelj Tasa. Spiridon Jovanović je umro u Nišu 1855. ili 1856. godine.

Kada je 1861. godine izgorela školska zgrada koja je bila podignuta 1843. po zapovesti vladike Venedikta pokrenuto je pitanje nove školske zgrade. Tako je podignuta nova školska zgrada u Cincar mahali koja je imala dva sprata i bila nedaleko od Saborne crkve. Kada stručna komisija prvi put uđe u ovu školu 1885. nadzornik će izneti mišljenje da škola ne ispunjuje uslove jer je sklona padu. Tada će Sotirać C. Nikolić ustupiti na određeno vreme svoju kuću za potrebe škole koja je ovako radila od 1885. – 1889. koristeći kuće Đorđa Marinkovića, Pere Vasiljevića, Haxi – Mijalkovića i Čohaxića a možda i još neke. Na osnovu svega iznetog može se zaključiti da su u prosveti Niša Cincari odigrali bitnu ulogu.

Što se sveštenstva tiče, vrlo je malo podataka o onima cincarskog porekla. Bez sumnje je da su oni bili u onoj struji fanarjota koje je postavljala Carigradska patrijaršija radi daljeg širenja grkofilstva. Osim popa Petra Cincarina kog smo već pomenuli, poznato je da su episkopi Gligorije i njegov naslednik na episkopskoj stolići Venedikt II bili Cincari. Takođe postoje indicije da je vladika Melentije, koji je obešen 1821. godine u niškoj tvrđavi, bio Cincar baš kao i sveštenik koji je sa njim obešen Đorđe Popović. Ovu mogućnost potkrepljuje činjenica da je srpski živalj često Cincare smatrao Grcima zbog upotrebe grčkog jezika. Ali, ovo je samo mogućnost koju treba prihvatiti sa rezervom.

Po oslobođenju Niša od Turaka provalio je nabujali srpski nacionalizam. Pored ostalog niški Srbi su želeli da slušaju liturgiju na crkvenoslovenskom umesto dotadašnjeg grčkog u čemu im je Carigradska patrijaršija izašla u susret. Naravno, bilo je dosta Grka i Cincara koji nisu mogli da prihvate ovako naglu promenu. U svakom slučaju verski život Cincara je očuvan u onoj meri u kojoj su se sami zalagali. Tako su viđeniji Cincari podizali kapele u okviru kuće o čemu je detaljniji zapis ostavio prota Petar V.Gagulić:

“Postojale su i kapele pojedinih imućnijih građana. Tako je imao kapelu u svojoj kući u ulici danas Dečanskoj Grk Hristodul. Ona je bila osvećena, prostrana i služila je za vršenje bogosluženja; srušena je zajedno sa kućom 1944. godine prilikom bombardovanja Niša od strane Zapadnih saveznika. U njoj se nalazio i Gradski narodni muzej. Druga kapela nalazila se u kući dr. Zaharija Statasa u današnjoj ulici Stojana Novakovića gde se nalazio Radnički dom. I ova kapela je izgorela zajedno sa kućom 1.decembra 1928. godine”.
Niški Cincari javljaju se i kao donatori pojedinih crkava. Porodica Delja se pominje kao na mramornoj ploči postavljenoj na samom ulazu u crkvu Sv. Nikole kao jedan od darodavaca. Još jedan hram posvećen Svetom Nikoli, ovoga puta u selu Gornjem Proseku, beleži darivanje Cincara Panajota Fuste. Na spoljnom zidu, desno od ulaznih vrata, utisnuta je ploča od crvenkastog kamena dimenzija 11 x 10 cm na kojoj piše:”Pod.(podiže) Panajot Fusta otac Todor” . U manastiru Vavedenja Sv. Bogorodice, iznad ulaznih vrata zvonare koja je podignuta 1938., nalazi se natpis na beloj mermernoj ploči dimenzija 45 x 35 cm. I na njoj je uklesan sledeći tekst: “Ovu su zvonaru podigli Sotir N. Čohadžić, penzioner iz Niša, Vuka i Miodrag Marinković, inžinjeri iz Beograda” .

Još jedna donacija je vezana za prezime Čohadžića i ona je najstarija za sada i najstarija ove vrste kada je u pitanju ova niška porodica. Manastir Vavedenja Sv. Bogorodice u svojoj zbirci čuva jevanđelje štampano u “građe Vijenije” u štampariji Mehitaristov. Na čistom listu s leve strane , ispred “Skazanije” , zapisano je višnjevim mastilom rukopisno:”Za spomen duši pokojnog nam oca Sotira N. Čohaxića, biv. iz Niša, podario ovo Evanđelje Manastiru Sićevačkom 11. Avgusta 1886. u Sićevu – Nikola S. Čohaxić, načelnik sreza niškog” .

Pored navedenih, javlja se i Sokrat Harisijades koji bitno doprinosi , između ostalog, razvitku verskog života u Nišu. On , u saradnji sa episkopom niškim Dositejem sarađuje na proslavi godišnjice Milanskog edikta a iz istog izvora saznajemo da je izgradnja crkve u Draginjanju njegovo delo.

U Crkvenoopštinski savet je, 24. aprila 1932, izabran Sotir N.Čohadžić dok je četiri godine ranije za tutora Sabornog hrama izabran Dragutin Kražić , jedan od članova poznate cincarske trgovačke porodice iz Leskovca.

U Nišu danas živi i radi poznata sveštenička porodica Cincarević.

Ostavi komentar