ExeNet - Najveći internet provajder u Nišu
ExeNet - Najveći internet provajder u Nišu
Naslovna - Nebojša Ozimić | Cincari Niša - Feljton | Cincari Niša (11)
Feljton | Cincari Niša (11)

Feljton | Cincari Niša (11)

oza

Učešće u političkom životu

Kao što je to bio slučaj sa drugim vidovima svakodnevnog života, Cincari su aktivno učestvovali i u političkom životu Niša.

Nakon oslobođenja od Turaka 1878.g. u političkom životu Niša dolazi do ozvaničenja nove vlasti na izborima. U jednom dokumentu srećemo podatak da je 11.avgusta 1886.g. funkciju načelnika sreza niškog vršio Nikola S. Čohadžić .

U predizbornoj trci, niška Liberalna stranka štampala je i rasturala plakat pod naslovom ” Građani” koji je u političkoj istoriji Niša poznatiji pod nazivom Proglas niških liberala. Ovaj proglas, kojim su Nišlije pozvane da glasaju za Nikolu- Kolu Rašića kao kandidata liberala, potpisalo je pedest uglednih Nišlija među kojima se nalazio i Đorđe Blesides, apotekar i Rašićev saborac .

Već na izborima iz 1914.g. srećemo dva poznata cincarska prezimena na zajedničkom plakatu Radikalne stranke i Samostalne Radikalne stranke. Radi se o Todoru Paligoriću i Spiri Harisijadesu, trgovačkim magnatima. Iz porodice Harisijades naročito je bio aktivan u svom radu Sokrat Harisijades koji je umro mlad a o kome piše:

” U Sokrata Harisijadesa bio je i jedan retko borben politički temperamenat i besedenički dar. Još vrlo mlad on drži političke zborove svoje stranke koja je u njega polagala velike nade. Njegovi politički prijatelji nudili su mu visoke položaje koje on nikako nije primao. (…) Bez razlike svi, i mi koji nismo njegovih političkih načela, svi smo želeli da on stupi aktivno u politički život, jer smo znali da neće služiti sebi i interesima svoje stranke, no da će iznad svega staviti interese celog našeg naroda(…)”

Na izborima 1923. u sud i odbor opštine niške ušao je Vlada Čohadžić koji će u narednoj deceniji igrati jednu od nosećih uloga u JRZ . Već 1926.g. Stevan M.Stevanović ga je optužio da je ” još kao opštinski časnik 1924. podigao akontaciju na ime putnih troškova ”koje ovaj nije opravdao i nakon dve godine. Na sednici Odbora Opštine od 21.12.1923. Vlada Čohaxić za pretsednika vlasti za stanove. Niški glasnik je objavio u broju od 30.marta 1924. pod naslovom Partisko veselje sledeću crticu:

U četvrtak su oko 8 uveče dobili izvesni radikali vest da je Pašić sa Pribićevi]em obrazovao vladu..Čim su to izvešće dobili, odmah su se skupili prijatelj i ostali kod “Orijenta” i uz čašu piva i mezetisanja proveli su tu dugo. Tu se video Tešman Nikolić, Nikola Đulizibarić, Čohaxić (…)”

Do razlaza unutar JRZ doći će već 1936.godine kada počinju sukobi između predsednika opštine dr Petkovića i potpredsednika Čohadžića. Vođa stranke Dragiša Cvetković je, bojeći se velikog Čohaxićevog uticaja, pokušao da mu podmetne zloupotrebu službenog položaja. Do otvorenog cepanja u stranci došlo je nakon odborničke sednice održane 29.jula 1936. Kada su odbornici , suprotno Cvetkovićevom očekivanju, izglasali poverenje Čohadžiću. Došlo je do prividnog mira koji nije dugo trajao. Za ostvarivanje daljih Cvetkovićevih političkih ciljeva trebalo je odstraniti Čohaxića sa odgovornog mesta koje je imao u samoj JRZ. Zbog toga je smenio Čohaxića pod izgovorom da je ovaj uzeo veća prava i pored burnog neslaganja prisutnih, pa i samog Čohaxića koji se pozivao na Statut stranke. Koliko je dubok i težak bio sukob koji je teško uzdrmao redove radikala, govori i vest o smrti Mate Radojkovića, vinarskog trgovca i bivšeg narodnog poslanika iz Sićeva na čijoj je sahrani primećen i sam Čohadžić .

Upravo u vreme ovih previranja u JRZ, na političku scenu Niša stupa još jedan Cincar , član KPJ – Mihailo T.Paligorić. Kao student prava, on potpisuje dokument u političkoj istoriji Niša poznat kao Proglas niških omladinaca povodom besramnih napada “Niškog novog lista” na antifašističku konferenciju održanu 22.marta 1936. u tom trenutku, on se nalazio u Odboru za kulturu Udruženja niških studenata. Kao ugledni novinar, nalazi se i u Odboru za proslavu i podizanje spomenika oslobodiocima Niša rame uz rame sa stranačkim protivnikom Vladom Čohadžićem koji je tu po dužnosti potpredsednika Gradske Opštine. Te godine on je napisao svoje poznato delo “Ekonomsko-kulturna istorija Niša” a izlazak drugog dela ove knjige omeo je početak Drugog svetskog rata kada je Paligorić, shodno svojim političkim ubeđenjima, stupio u Pasjačku četu topličkog partizanskog odreda.

Četnici Koste Pećanca su ga zarobili kod sela Statovca 11. marta 1942. i streljali. Proglašen je za Narodnog heroja a jedan kej pored Nišave nosi njegovo ime.

U godinama koje su usledile Cincari su se povlačilli iz političkog života. Kao da više nisu imali motiv za ovaj vid angažovanja, Cincari se vraćaju svojoj osnovnoj preokupaciji – trgovini.

Ostavi komentar