ExeNet - Najveći internet provajder u Nišu
ExeNet - Najveći internet provajder u Nišu
Naslovna - Geografija Niša - Elitno naselje antičkog Naissusa
Vinik je naziv za brdo koje se prostire severno od Niša i koje se geografski proteže pravcem istok zapad u dužini oko 4 km. sa nadmorskom visinom 400 m.

Elitno naselje antičkog Naissusa

Vinik je naziv za brdo koje se prostire severno od Niša i koje se geografski proteže pravcem istok zapad u dužini oko 4 km. sa nadmorskom visinom 400 m. Naziv ovog vidikovca nije u potpunosti razjašnjen ali može doci od dva toponimska izvora ili od reci vidik jer se kotlina niškog gradskog podrucja i dalje vidi najbolje sa ovog brda ili po vinu jer je ovaj brežuljak bio sve do kasnih 80-ih godina prošlog veka pokriven tepihom vinograda.
Još se ponekada u osvit letnjeg sumraka može zapaziti senka pudara-cuvara vinograda koji su krstarili vinickim bregovima pokrivenim nepreglednim tepihom vinove loze sve do sredine 80-ih godina kada je opšta urbanizacija zahvatila i ovo podrucje pa su se vinogradi pretvarali u placeve za vikendice, kuce ili jednostavno ostavljali na milost i nemilost bagremu i korovu. Ovaj deo oko Niša bio je poznat gotovo svima koji su pohodili Niš osvajali ga rušili ili u njemu živeli od najranijih vremena. Nekima je služio za odmor, nekima da brane grad a drugima da ga napadaju. Okrenut licem jugu bio je plodan ali i bogat vodom, pogled sa Vinika pruža se na sve cetiri strane sveta a miluje ga ruža vetrova cele godine.

 

Piše: Vladan Stojiljković – Ðane
Foto: Milan Nikolić – Pragnjus

Još u anticko doba Vinik je bio veoma atraktivan deo naselja bogat vilama (villa rustica) koje je nastanjivala rimska aristokratija. Rukovodeci se analogijom sa srodnim nacinom življenja u anticko doba treba napomenuti da su imanja sa tipom villa rustica bila namenjena visokom sloju rimskog plemstva. Osim više prostorija koje su služile za smeštaj u punoj raskoši, one su u svom sastavu cesto imale i peristilske bašte kao, vrtove kao i bazene sa vodom neretko ukrašenih vodoskocima. Enterijer je takode bio bogato i smicljeno dekorisan mozaicima na podu ili zidovima. U retkom arheološkim iskopavanjima koje su obavljena na podrucju Vinika, otkriveno je postojanje više raskošnih vila koje su podizane u anticko doba. Sve vile su po skromnim nalazima spadale u vrstu letnjikovaca ukracenih podnim mozaicima. Ipak, najcuveniji nalaz po kome je ovo brdo dobilo svetsku slavu svakako je nalaz kolicine rimskog novca na osnovu koga se pretpostavlja i postojanje kovnice. Ostava novca pronadena je slucajno prilikom riljanja za vinograd 1936 god. kada je kamenicanin Todor Mišic sa još dvojicom nadnicara duboko orao njivu pri cemu mu je ašov zapeo na dubini oko 40 cm. o nešto tvrdo. Misleci da je rec o kamenu pozvao je nadnicare da mu pomognu te oni pošto dobro zapeše izvukoše predmet koji se pred njima raspade i pod nogama im se prosu tovar novcica. Todor je naredio nadnicarima da nastave da rade rekavši im kako se radi ostarom novcu bez ikakve vrednosti te da ga treba vratiti u zemlju.
Po padu mraka Todor se vratio na njivu i pokupio iskopani novac a nadnicarima je dao uz nadnice i po jednu šajkacu novcica rekavši im da o tome ne govore nikome. U sadržju novca bilo je tu srebrnjaka, posrebrenih, bakarnih, zlatnika i drugih navcanica iz doba vladavine Trajana, Antonija Pia, Marka Aurelija, Komoda i obe Faustine.

VINIK1

Posle samo dva meseca od prvog pronalaska dolazi i drugi veliki nalaz rimskih novcica na Viniku. Dana 4. marta 1936. god. dva meštanina Kamenice Vladimir Ðordevic i Dragutin Stevanovic su takode prilikom riljanja za vinograd radi sadenja vinove loze pronašli cup sa srebrnjacima težine, kako su to kasnije utvrdili istražni organi oko 23 kg. Cup je bio visok 40 cm. dok mu je rub bio 70 cm. ispod zemlje a prilikom vadenja raspao se.U februarskom broju ” Moravskog Arheološkog glasnika” urednik ovog lista arheolog entuzijasta, Adam Oršic Slavetic opisao je prvo nalazicte rimskog novca:
“uvidajem na licu mesta konstatovao sam da je blago bilo zakopano pod zemljanim patosom jedne ovece, drvene, crepom pokrivene zgrade kaja nije imala zidane fundamente i do koje je vodio put posut šljunkom. Samo na nekim mestima bile su naslagane cigle bez maltera formata 26x16x5 i 13x16x5 cm. Verovatno za podlogu direka. Krovni crep je velicine 55x37x3 cm. Levkaste ceremide su duge 42 do 48 cm. Na cirem kraju 18 a na užem 13 cm. Široke. Crepa ima mnogo. Cela zemlja unaokolo je puna gara i pepela. Video sam i deo jednog koritastog kamenog žrvnja. To su ostaci neke šupe ili vinogradarske zgrade koja je izgorela. Cigla kojom je cup bio pokriven pokazuje primitivne urezane crteže konja i vrlo naturalisticki shvacenog psa kako trci.”

Od cele ostave rimskog novca koja je iskopana, i koji na žalost nikada nije bio publikovan, Narodnom muzeju u Beogradu cuva se oko 37 kg. a u Niškom muzeju oko 17 kg. Ali je najveci deo otišao u privatne zbirke širom planete, odnosno nalazaci su zadržali najveci deo zbirke podelivši je sa prisutnima. Interesantno je da je zajedno sa novcem nadeno i par primeraka kalupa a sam novac po svemu sudeci nije bio u upotrebi što daje osnov za pretpostavku za postojanje dele državne riznice koja je stradala u katastrofalnom napadu rušenja krajem III veka prilikom najezde Gota. Ono što je pronalazak novca na Viniku izazvao bila je ” zlatna groznica”. Kolale su price da je Todor našao još deset cupova rimskog blaga pa se tako na obronke Vinika sjatila družina ne samo iz Jugoslavije nego i iz Evrope da prekopava Vinik sve dublje i dublje i ta zlatna groznica ne jenjava ni dan danas još se traga za navodnim zakopanim blagom Cara Konstantina. Novac koji je pronaden, švercovao se cak i balonima napunjenim kamenickim vinom a pricalo se i da su pojedini ministri tadašnje Jevticeve vlade bili umešani u šverc novcica. Interesantno je da ta groynica traje i danas pa se na Viniku cesto mogu naci rupe i jame koje su ostavili tragaci za rimskim blagom.

vinik3

Slucajni nalazi sa Vinika veoma su cesti a potvrdeno je i postojanje manje nekropole sa slobodno ukopanim grobovima u zidanim grobnicama. Radi se inace o groblju koje je korišceno u dužem periodu od II veka, kako se zakljucuje po skupocenim prilozima pronadenim u njima. To su pre svega: dva zlatna prstena sa gemom; na jednoj božanstvo i zmija koja se obavija oko stuba i srebrni prsten sa gemom na kojoj je prikazan jahac, uz to jedan od znacajnijih nalaza je i bronzana krstasta fibula. Poslednji nalaz je bez bližih podataka a prstenje je nadeno u grobnicama od opeka na dubini od oko 1 m. Na zaravnjenom vrhu Vinickog brega nalaze se utvrdenja sa masivnim bedemima ali je malo verovatna njegova veza sa vilom. Posle ovih, iako šturih ali važnih podataka dolazi se do zakljucka da je Vinik u anticko doba verovatno bio odmaralište rimskog plemstva koje je odabralo ovaj deo grada zbog položaja, ruže vetrova i vegetacije kao i postojanja vode na celom pojasu, kao povoljno za življenje.

Još jedan nalaz koji ide u prilog tvrdnjama o postojanju luksuznog naselja u anticko doba pronaden je prilikom jednog od retkih arheoloških istraživanja koja su obavljena jula 1972. god. na delu grada poznatom kao “Vinik-potez Ribnik a bliža lokacija poznata kao “Konjsko groblje” pronadeni su prilikom izvodenja gradevinskih radova ostaci gardevine sa mozaicima. Lokalitet je udaljen oko 300 m. od platoa na kojem se sada nalazi turska džamija u tvrdavi. Zapadno a severno1100 m. na blagim padinama Vinika. Istraživanjima je ustanovljeno da je objekat površine oko 600 m2 i to u pravcu sever-jug 35m i zapad istok oko16 m. Na prostoru na kojem se objekat prostirao pronadene su vece površine dobro ocuvanog mozaika. Utvrdeno je da se radi o dobro izvedenim mozaicima sa geometrijskim ornamentima uglavnom u tehnici poznatoj kao opus tesalatum na prilicno debelom sloju podloge (nukleus). Jedan mozaik bio je izuzenog kvaliteta i cvrstine sa pravilno secenim kockicama raden u tehnici opus vermiculatum sa figuralnom predstavom mitološka scena sa arhitekturalnom pozadinom. Posmatrajuci širi deo podrucja na kome se gradevina sa mozaicima nalazi, može se doci do odredenih pretpostavki.

Severno od gradevine na udaljenosti od 200 m. uocava se ovalni amfiteatar precnika oko 60m. ne može se sa sigurnošcu tvrditi da li je ovaj deo imao odredenu funkciju i kakve je veze imao sa objektima sa mozaicima ili je bio jedan od delova kastela u ranovizantijskom periodu kojih je na ovom podrucju bilo dosta.pronadena vodovodna cev kod objekta sa mozaicima koja je okrenuta prema Gradskom polju ukazuje na funkcionalnu vezu sa gradom. Utvrdivanjem dimenzija opeke 28×42 cm. I uporedeno sa drugim objektima na ovom podrucju kojima je dokazano datiranje može se zakljuciti da gradevina potice iz perioda II do IV veka. Dva novcica koja su pronadena na ovom lokalitetu potkrepljuju tvrdnju je se radi o primercima novca sa pocetka IV veka. Osim ovih nalaza pronadeni su i postamenti stubova koji su bili deo gradevine pa se tako navodi na zakljucak da se radi o primerku tipa villa rustica kojih je cini se bilo dosta u ovom delu što dalje potkrepljuje tezu da je Vinik bio suburbani deo antickog Naissusa sa raskošnim letnjikovcima za povlašcene rimske gradane.
vinik2

Osim ovih nalaza postoji još nekoliko primera koji mogu da potvrde tezu o Viniku kao naselju elitnog karaktera. U jednom kasnoantickom grobu pronadenom na obroncima Vinika, pronaden je interesantan primerak zlatnog prstena sa gemom. Prsten je u osnovi alka kružnog oblika ukrašena podužnim kanelurama a pri prelazu ka glavi prstena je racvasto proširena i ukrašena granulama a u središnjem delu je ugraden poludragi crveni kamen-kalcedon sa urezanom predstavom. Prsten se datira u IV vek. Prsten ovakvog oblika ukazuje na istocnomediteransku provijenciju jer nama analognih pronalaska u bližoj okolini ali on ipak ukazuje na cinjenicu da su ovde sahranjivani pripadnici visokog sloja tadašnjeg društva.

Iko je bilo dosta nalaza koji navode na tezu o postojanju elitnog antickog naselja na padinama Vinika koji je i tada smatran izuzetnim podrucjem za življenje što zbog svog položaja u odnosu na grad, što zbog klimatskih uslova ( ruža vetrova, prisustvo vode, pogodnost za uzgajanje raznih kultura narocito vinove loze, osuncanost i dr) nikada nisu izvedena opsežnija arheološka istrživanja kojima bi se stvorila jasnija slika ne samo o Viniku nego i samom antickom Naissusu. Možemo da pretpostavimo iako nam izvori o tome nisu dostupni da je Vinik sa svojim gradevinama stradao kada i Mediana u naletu Huna koji su razorili Anticki Naissus do temelja.

Ostavi komentar