Eastwood day na Nišvillu

Jedan dan niškog džez festivala 2013 – biće proglašen za „Eastwood day“ festivala u čast velikog glumca i reditelja, ali i osvedočenog ljubitelja poznavaoca i propagatora džeza – Klinta Istvuda. Ideja za to nametnula se kada je pre par nedelja postignut konkretan dogovor o učešću sastava kontrabasiste, bas gitariste i kompozitora Kajla Istvuda (Kyle Eastwood), inače sina Klinta Istvuda, na predstojećem izdanju festivala.

Od duhovite opaske direktora Ivana Blagojevića prema menadžmentu Kajla Istvuda da je jedan od Nišvilovih uslov za nastup – dolazak Kajla u pratnji roditelja – došlo se i do oficijelnog poziva Klintu Istvudu da bude gost Nišvilla 2013.

Posle Monterej (Monterey) jazz festivala koji je pre nekoliko godina proglasio Dan Klinta Istvuda – inače višedecijskog člana borda ovog festivala, i Nišville jazz festival će odati počast čoveku koji je kao reditelj jednog od najboljih fillmova na temu džeza „Bird“ (o jednom od najznačajnijih džez muzičara Čarliju Parkeru), autor dokumentarnog filma „Piano blues“ o tradiciji blues klavira, ali i kao otac Kajla Istvuda – veoma zadužio muziki pravac koji je obeležio 20. vek.

Uostalom i njegov sin Kajl (1968) kaže da je, zahvaljujući ocu, džez bio muzički background njegovog detinjstva. Seća se da dok je radio domaće zadatke uvek je tu u pozadini bila muzika velikana poput Djuka Elingtona, Kaunta Bejzija, Majlsa Devisa. S obzirom da je Klint Istvud jedan od najvernijih posetilaca Monterej jazz festival, od prvog izdanja 1958. godine, kada je postao otac odlazak u Monterej je bio redovan porodični izlazak. Kao značajan benefit toga što ima poznatog oca, Kajl ističe to što je sa Klintom imao pristup u backstage Monterej festivala i priliku da se sretne i upozna sa Sarom Von, Majlsom Devisom, Dizijem Gilespijem i drugim velikanima. Takođe, Kajl je prve muzičke korake napravio upravio uz oca koji mu je na klaviru pokazao „bugi – vugi“ bas liniju za levu reku, dok bi Klint desnom svirao solo. Kroz zajedničko muziciranje sa ocem, inače više nego solidnim klaviristom, Kajl je shvatio važnost i lepotu bas linija u muzici, što je kako se pokazalo, presudno uticalo na izbor instrumenta.

S obzirom da je kao dečak igrao u nekoliko filmova uz svog oca (najvažnija uloga u filmu „Honky Tonk Man“) bilo je i logično kada je upisao filmsku akademiju na Univerzitetu Južne Kalifornije. Međutim, još od srednjoškolskih dana je svirao bas gitaru u soul i rege sastavima. Posle časova koje je dobio od francuskog kontrabasiste Bani Brunel, Kajl počinje sa džez nastupima u Los Anđelesu i Njujorku, što je definitivno značilo da se opredelio za „put kojim se teže ide“ odnosno za karijeru profesionalnog jazz muzičara, a što je njegov otac prihvatio sa odobravanjem. Godine 1996. sa svojim kavrtetom bio je jedan od učesnika koncerta „Eastwood After Hours: Live at Carnegie Hall“, posvećeno njegovom ocu.

Od 1998. godine i CD-a „From there to here“ Kajl Isttvud je pod svojim imenom objavio pet albuma zaključno sa najnovijim „Songs from the Chateau“, a pisao je muziku (najčešće zajedno sa ocem) i učestvovao u snimanju soundtrack-a za veći broj očevih filmova: „Mistična reka“, „Devojka od milion dolara“, „Zastave naših očeva“, „Pisma sa Ivo Džime“, „Gran Torino“….

Posle, i tokom godina u kojima je slavu sticao u vesternima Serđa Leonea ili kao Prljavi inspektor Hari, Klint Istvud je svoju posvećenost džezu, široj javnosti pokazao upravo u svom rediteljskom prvencu iz 1971. godine „Play Misty for me“. U tom filmu Klint igra i glavnu ulogu – radijskog džez disk džokeja kojeg proganja opsesivna (a kako se ispostavlja i nasilna) slušateljka koja ga zove svake noći i traži da joj pusti kompoziciju „Misty“ Erola Garnera. Neke scene ovog filma (koji je kod nas prikazivan pod nazivom „Jeza u noći“) snimljene su tokom održavanja Monterej džez festivala.

Po pravilu, Klint Istvud komponuje i (kao klavirista) izvodi dobar deo muzike za svoje filmove, za šta je dobio nekoliko značajnih nagrada. Septembra 2007. proglašen je počasnim doktorom Berklee College of music, a to priznanje za koje kaže da mu je jedno od najznačajnijih u životu – uručeno mu je na Monterej jazz festivalu.