ExeNet - Najveći internet provajder u Nišu
ExeNet - Najveći internet provajder u Nišu
Naslovna - Niške vesti - Blago popa Martina
Blago popa Martina

Blago popa Martina

blagoZbog tovara blaga hajdučkog harambaše pop Martina i velike količine zlatnih engleskih funti, koje su tokom Drugog svetskog rata saveznici iz aviona izbacivali na teritoriju Srbije, kao pomoć pripadnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini, i danas u niškom kraju vlada “zlatna groznica”.

Pasionirani i pohlepni tragači zlata, u svojim noćnim akcijama pored “južne pruge”, uništavaju sve pred sobom. Zato su pojedina mesta, koja navodno kriju ćupove pune blaga, bukvalno prekopana u poslednje tri decenije.

U Eparhiji niškoj navode da se kradljivci ne libe ni da kopaju tunele i ispod seoskih crkava, gde je navodno zakopano zlato. U niškoj policijskoj hronici nedavno je zabeleženo je da su trojica mladića iz Niša uhapšeni zbog obijanja jedne porodične kuće u Jelašnici, stare više od 150 godina, koja proglašena spomenikom kulture.

Priznali su da su u krađu krenuli na osnovu saznanja da se u temeljima kuće od kamena i ispod drvenih stubova nalazi zlato. U ovom selu je pre toga prekopana grobnica u dvorištu crkve, gde je šezdesetih godina sahranjen rudarski inženjer Spiridon Dresijenko. I tu je traženo zlato jer je, po priči savremenika ovog Rusa, njegova porodica navodno stavila zlato i nakit kraj njegovog kovčega kada ga je sahranjivala.

A maštu mnogih usijanih glava, nesuđenih naslednika Indijane Džonsa, raspiruje i lik romana “Konstantinovo raskršće” Dejana Stojiljkovića iz Niša. Hajrnih Kan, visoki oficir SS-a i istaknuti član biroa za istraživanja arijevske prošlosti, po direktnom Hitlerovom naređenju, dolazi u Niš krajem 1943. gde započinje istraživanje podzemnih laguma i tunela u kojima se navodno nalazi skriveni Konstantinov armamentarijum!

Roman Stojiljkovića, koji se bavi događajima u Nišu, s kraja Drugog svetskog rata, bacio je novo svetlo na temu podzemnih hodnika, katakombi i tajnih prolaza. I bez obzira na to što je reč o književnom delu, a ne istoriografskom spisu, doprineo je da o lagumima počne sve glasnije da se govori.

Pre nekoliko godina, Dejan Stojiljković je počeo da dobija mejlove od ljudi, zainteresovanih da uđu u lagume i da ih istraže. Javljali su mu se mnogi pojedinci, pa i neformalne grupacije avanturista amatera. A neki su zahtevali da im bude i neka vrsta “vodiča”.

– Nisam stručnjak za ovo pitanje – kaže Stojiljković. – Niti sam arheolog niti speleolog, nisam istoričar, a svakako nisam lud da silazim u vekovima stare podzemne hodnike koje je izgradio ko zna ko i koji vode ko zna gde. Oni postoje, to je fakat, ali njihovim istraživanjem trebalo bi da se pozabave oni koji su stručni i nadležni.

Prema pojedinim istraživanjama, deo velikog broja zlatnih engleskih funti, koji su saveznici kao pomoć tokom Drugog svetskog rata isporučili pripadnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini, zakopan je negde kod reke u Miljkovcu, udaljenog dvadesetak kilometara od Niša.

Zato u ataru ovog sela gotovo svakodnevno mogu da se vide manje grupice ljudi, pod “punom opremom” – sa ašovima, lopatama i drugim alatom. Ništa ne pričaju, retko prolaze kroz naseljena mesta, uglavnom ih zaobilaze i tragaju.

A, koliko je legenda o zakopanom blagu u ovom selu veliki mamac za lovce na zlato, pokazalo se pre više od 15 godina, kada je na ovim prostorima organizovana najveća potraga za zlatom na prostorima bivše Jugoslavije u 20. veku!

Miljkovčani izbegavaju da detaljnije pričaju o ovoj velikoj “akciji”, ali je izvesno da je velika potraga organizovana pod “amanetom” države. Tada se, navodno, konstatovalo da je došlo vreme da se skine vekovno blato i zemlja sa skrivenog blaga i da bi to moglo da popuni devizne rezerve i izvuče Srbiju iz teškog stanja u kom se tada nalazila.

U samom selu i na okolnim brdima tada je bilo naoružanih grupa, a potragu za blagom je predvodio misteriozni Italijan sa Sicilije Salvatore Antoni Fiandak, sa timom speleologa.

Miljkovčani kažu da je bio i vidovit. Za kopanje su se koristile teške inženjerijske mašine i dinamit, a mesto na kome je kopano nazvano je Jovina jama, po Jovi Brankoviću, iz Miljkovca, na čijem imanju se kopalo.

– Kada sam tih godina video da na mom posedu nešto rade nepoznati ljudi prijavio sam ih policiji, gde mi je rečeno da se ništa ne brinem i da će svaka eventualna šteta da mi bude nadoknađena – priča Branković. – Sigurno su tražili magaze i zlato, ali niko ne zna da li su nešto i pronašli.

UNIŠTEN SIMBOL

Šuplji kamen, simbol kraja pored carigradskog druma, nedaleko od Bele Palanke, uništen je pre 13 godina dinamitom i buldožerima. Meštani sela Crvena Reka i Špaj, pored auto-puta, na 43. kilometru od Niša prema Pirotu, vele da je njihovu legendu porušila pohlepa za skrivenim blagom, optužujući tadašnju Vojsku Jugoslavije.

Na priče da su uniformisani lovci na blago prekopali celo jedno brdo, navodno tragajući za nekim zlatom, Vojska je stavila tačku isplatom obeštećenja vlasnicima vikendica podno Šupljeg kamena, oštećenih od eksplozija.

www.novosti.rs

Ostavi komentar